Obeleženo 200 godina pošumljavanja Deliblatske peščare

 

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan juče je u Novom Sadu,  na svečanosti obeležavanja „200 godina pošumljavanja Deliblatske peščare“ rekao da šume imaju preko 300 funkcija, ali najvažnija je što proizvode kiseonik koji znači život i da je zato važno pošumljavanje kako bi u borbi sa klimatskim promenama obezbedili opstanak i zdravu životnu sredinu budućim generacijama i Srbiji.

Ministar  Goran Trivan je, čestitajući  dva veka  pošumljavanja Deliblatske peščare, ukazao da je to značajan jubilej i za Vojvodinu i za Srbiji i podsetio da je Deliblatska peščara možda najbolja paradigma nemerljive štete koju smo kao civilizacija činili životnoj sredini, nebrigom, nepostojanjem svesti i odgovornosti za životnu sredinu uništavanjem šuma i prirode  i  borbe da  prevladaju šume a ne pesak. „Eolska erozija je sama po sebi  najdevastirajući proces na čitavoj  planeti i zato je pošumljavanje gotovo jedino, ali svakako najbolje, najefikasnije  i najjeftinije rešenje, a šume su naš resurs u borbi protiv klimatskih promena, erozije i poplava“, rekao je ministar.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Trivan je naveo da se na konkurs za pošumljavanje koje je  Ministarstvo prvi put objavilo javilo samo 14 lokalnih samouprava, da je 12 imalo valjanu projektno-tehničku dokumentaciju i pozvao institute i fakultete da pomognu opštinama  u tom poslu kako bi u narednoj godini mogle da sa pripremljenim projektima dobiju sredstva za pošumljavanje kao i za druge investicije u bolju životnu sredinu koja je merilo i boljeg života  građana i civilizovanosti svake sredine.

Skupu su se obratili i o značaju Deliblatske peščare i pošumljavanja govorili predstavnici JP „Vojvodinašume“, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Deliblatska peščara predstavlja geomorfološki i biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope, kao i značajan genetski resurs naše zemlje.

Prvo pošumljavanje je započeto 1818. godine za vreme Marije Terezije. Deliblatska peščara danas predstavlja poslednju i najveću oazu peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku.

Svečanost obeležavanja ovog značajnog jubileja bila je i prilika da se uruče zahvalnice  institucijama i partnerima  koji su dali doprinos razvoju Deliblatske peščare koju je dobilo i  Ministarstvo zaštite životne sredine.

Milisav Pajević