Novim zakonima i tehnologijama Srbija teži ugljeničnoj neutralnosti

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da je naša zemlja na putu da se uključi u evropski proces stvaranja zelenog kontinenta, sa opredeljenjem za cirkularnu ekonomiju kao osnovnim sredstvom za brži razvoj zasnovan na principima zaštite životne sredine.

Foto: Vlada Republike Srbije

Trivan je sinoć, na panelu „Klimatske promene: lokalni izazov – uloga cirkularne ekonomijeˮ, održanom u okviru Kopaonik biznis foruma 2020, rekao da privatna inicijativa i razvijena industrija koja primenjuje standarde zaštite životne sredine predstavljaju preduslov postizanja razvoja koji donosi sveukupnu dobrobit i Srbiji i regionu.

On je ukazao na to da cirkularna ekonomija, uz privatnu inicijativu i primenu novih tehnologija, ima značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i ublažavanju njihovih posledica.

Prema njegovim rečima, ona je prvi korak ne samo ka zelenoj ekonomiji, boljoj životnoj sredini, već i biznisu sa obezbeđenih 30.000 novih radnih mesta.

Ministar je upozorio na to da živimo u vremenu klimatske krize koja svet suočava sa promenama koje dovode u pitanje opstanak čovečanstva, a posledice oseća i Srbija, koja je samo usled pojave suša i poplava pretrpela više od 6,5 milijardi evra štete.

Evropski zeleni dogovor, kako je objasnio, primer je iz okruženja kojim putem bi trebalo ići, ali nećemo postići istinski napredak u borbi protiv klimatskih promena ukoliko ne promenimo svoje razmišljanje i ponašanje.

Prema njegovoj oceni, u proteklom jednogodišnjem periodu može se uočiti napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine, koja je postala tema čitave Vlade i jedno od značajnih opštedruštvenih pitanja.

U skladu sa tim, kako je predočio, završen je Nacrt zakona o klimatskim promenama i predat je Vladi na usvajanje, a u pitanju je krovni zakon koji će sve razvojne sektorske politike zasnivati na principima zaštite životne sredine.

Nema ugljenično neutralne Evrope bez takvog Balkana. To zahteva promenu navika i angažovanje svih – od građana i institucija, do Vlade, uključujući privredu, naglasio je ministar.

On je ukazao na to da je Ministarstvo izradilo i Strategiju niskougljeničnog razvoja, Nacrt strategije upravljanja otpadom i Nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a realizuju se i brojni drugi projekti, uz međunarodnu podršku i u saradnji sa organizacijama i institucijama.

Trivan je podsetio na to da je završeno deset regionalnih deponija, dok još 17 idu u pogon.

Zahvaljujući uvećanju budžeta za životnu sredinu od 27 odsto, podržan je rad reciklažne industrije, a u prečišćavanje otpadnih voda uloženo je na stotine miliona dinara za projektno-tehničku dokumentaciju i projekte koji će lokalnim zajednicama doneti čiste vodotokove, naveo je ministar.

Naši ciljevi su, kako je precizirao, novi materijali, nova industrija, inovativne tehnologije u oblasti zaštite životne sredine, gde su najveći poslovi i najveće investicije.

Takođe, neophodno je da preduzeća rekonstruišu postojeće tehnološke procese, rekao je on i najavio čvršću kontrolu svih entiteta koji zagađuju životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrej Nihil)

Ministar je dodao da je za bolju životnu sredinu od posebnog značaja sistem finansiranja, kojim bi u budućnosti trebalo obezbediti da se sredstva prikupljena od ekoloških taksi usmeravaju u budžete lokalnih samouprava i državnih organa namenjenih zaštiti životne sredine.

Trivan je, govoreći o predloženom depozitnom sistemu u okviru izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, istakao da je on na razmatranju kod svih zainteresovanih strana, i da će se odabrati onaj model za koji se proceni da je najkorisniji i najefikasniji.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izložio je ciljeve EU u različitim oblastima kako bi Evropa do 2050. godine postala prvi kontinent bez emisije ugljen-dioksida.

On je rekao da Evropska unija želi da proširi Zeleni dogovor i na Zapadni Balkan, ističući da je Srbija deo ambicija EU da Evropu transformiše u ugljenično neutralni kontinent.

Fabrici je pozvao srpske privrednike da se ugledaju na Evropu, prepoznaju izuzetne prilike koje pruža uključivanje u veliko evropsko tržište koje postaje sve zelenije, kao i da iskoriste sve mogućnosti koje donose najnovije tehnologije zemalja članica EU.

U radu panela učestvovali su i generalni direktor preduzeća „Sekopak“ Violeta Kokir Belanović, ekonomista Evropske investicione banke Hiki Pol, menadžerka za održivost i regulatorne poslove za Centralnu i Istočnu Evropu „Ball Packaging Europe“ Jelena Kiš i izvršni direktor JP „Vojvodinašume“ Roland Kokai.

Na marginama Kopaonik biznis foruma, ministar se sastao sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem, ambasadorima Italije, Austrije, Nemačke, Belgije, Švedske, Holandije i Velike Britanije, kao i sa predstavnicima međunarodnih finansijskih organizacija i brojnih kompanija.

Izvor: Vlada Republike Srbije