Novi izveštaj UN-a pokazuje da su loše upravljanje zemljištem u kombinaciji sa uticajima promena klime ključni faktori odgovorni za gubitak plodnosti poljoprivrednog dobra.
Sadašnje prakse upravljanja poljoprivrednim zemljištem doprinose svetskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) sa oko 25%. Na globalnom nivou, 169 zemalja ugroženo je dezertifikacijom, pri čemu su u Kini pogođeni najveća populacija i područje.
Globalni izvještaj o zemljištu, objavljen u okviru Konvencije UN posvećene borbi protiv dezertifikacije (UNCCD) na velikoj konferenciji u Ordosu, u Kini, takođe naglašava činjenicu da su degradacija zemljišta, gubitak biodiverziteta i klimatske promene mogu povezati sa bezbednošću ljudi, što je detaljnije interpretirano u infografiku ispod:
Autori izveštaja ukazuju da trenutni pritisak na zemljište širom sveta nastavlja da raste usled povećanja populacije, i nivoa potrošnje različitih resursa.
Na sastanku UN-a u Kini (UNCCD COP13) od ministara se očekuje da objave ciljeve za restauraciju zemljišta koje su postavile zemalje iz kojih dolaze, da se dogovore o merama rešavanja prisilnih migracija izazvanih prirodnim katastrofama, preščanim olujama i prašinom, kao i da postignu dogovore o budućim akcijama za jačanje otpornosti međunarodne zajednice na sušu.
Značajan napredak predstavlja činjenica da se čak 110 zemalja pridružilo globalnoj inicijativi održivog razvoja u postizanju cilja neutralisanja degradacije zemljišta do 2030. godine.
Spomenuti napori usmereni su na očuvanje produktivnosti zemljišta, pomažući više od milijardi ljudi da obezbedi hranu, vodu, energiju i siguran posao, kao i otpornost na klimatske promene.
Izvor: newsroom.unfccc.int
