Novi izveštaj o klimatskim promenama zahteva „neviđene“ promene u društvu

Vesti | Svet | Klimatske promene

Photo: Pixabay

Vlade širom sveta moraju da preduzmu „rapidne, dugoročne i do sada neviđene promene u svim aspektima društva,“ ako žele da izbegnemo katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.

Vodeći svetski stručnjaci za klimu izdali su zloslutno upozorenje kada je reč o globalnim posledicama podizanja prosečne temperature. Ovaj izveštaj objavljen je danas i baziran je na 6000 naučnih radova na ovu temu.

Iz UN organizacije, Intergovernmental Panel on Climate Change (IPPC) izjavili su da će ograničavanje globalnog zagrevanja na 1.5 stepeni zahtevati “brze i dugoročne” promene u upotrebi zemljišta i energije, u industriji, arhitekturi, transportu i urbanom planiranju. Tako bi koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, za koju su odgovorni ljudi, pala na 45% onih iz 2010. godine. Očekuje se da bi se to dogodilo do 2030. godine.

Naučnici smatraju da su obećanja, data od strane vlada u oblasti klimatskih promena u poslednje tri godine, nedovoljna da se zagrevanje ograniči na 1.5 stepen i da je ono što se desi sada do 2030. godine od ključne važnosti za našu budućnost.

Podsetimo se da su ljudske aktivnost podigle globalnu temperaturu za 1 stepen a do 2030. godine temperatura će biti viša za 1.5 stepeni ako se trendovi nastave, a mogla bi da poraste i za 3 stepena do kraja ovog veka. To bi dovelo do povećanja ekstremnih suša, divljih požara, nedostataka hrane i masovnih poplava a to bi znatno uticalo na stotine miliona ljudi širom sveta.

Panmao Žai, potpredsednik radne grupe IPCCa izjavio je: „Jedna od poruka koja je naglašena u ovom izveštaju je činjenica da već osećamo posledice porasta globalne temperature i one se ogledaju u ekstremnim vremenskim uslovima, podizanju nivoa mora i arktičkom ledu koji nestaje.“

Ono što je bitno jeste da ako dozvolimo da temperatura probije granicu rasta od 1.5 stepeni moraćemo da se oslanjamo na tehnike za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere iako njihova efikasnost nije proverena a takođe nije jasno kako to može da utiče na klimatski sistem.

Izveštaj ukazuje na to da bi ograničavanje rasta temperature na 1.5 stepeni umesto na 2 moglo da nam pomogne da izbegnemo niz posledica klimatskih promena. Na primer, do 2100. godine nivo mora bi bio za 10 cm niži, izumrlo bi od 70% do 90% koralnog grebena dok bi u slučaju da se temperatura podigne za 2 stepena, nestao, kao i ledeni pokrivač na Antarktiku.
Sa ograničenjem od 1.5 stepeni broj ljudi koji su pogođeni nestankom hrane i vode za piće bio bi za 50% manji, naročito u siromašnijim zemljama gde je veći rizik.

Ovo istraživanje je naručeno od strane donosioca odluka na Konferenciji o klimi u Parizu 2016. godine, iste godine kada su se vlade složile da će ograniliti porast globalne temperature na ispod 2 stepena.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews