Niš i GIZ započeli saradnju na polju energetske efikasnosti u javnim zgradama

Jedna od prvih lokalnih samouprava u Srbiji koja je izrazila čvrstu opredeljenost za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru javnih zgrada je Grad Niš.

Foto: Grad Niš

Prvi korak ka tom cilju je pregled i analiza trenutnog stanja školskih objekata, a zatim i procena potencijalnih ušteda energije, predlog adekvatnih mera za njihovu energetsku sanaciju, te definisanje narednih koraka i nosilaca aktivnosti.

Prema procenama, u Srbiji ima oko 6500 škola i vrtića, od kojih je najveći broj građen sedamdesetih i osamdesetih godina.

Većina zgrada ima neodgovarajuću toplotnu izolaciju, zastarele sisteme grejanja i hlađenja i značajna strukturna oštećenja prouzrokovana neadekvatnim održavanjem.

Sa druge strane studije koje su rađene u okviru Projekta srpsko-nemačke razvojne saradnje, poput Nacionale tipologije škola i vrtića, ukazuju da investicije u mere energetske fikasnosti u školama imaju veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje emicije CO2.

U tom smislu, Gradonačelnik Niš-a, Darko Bulatović, i vođa GIZ sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, dr Štefan Hajek (Stephan Heieck), potpisali su Memorandum o saradnji, čime je i zvanično obeležen početak saradnje na polju energetske efikasnosti u javnim zgradama, sa posebnim akcentom na škole.

Na ovaj način Grad Niš će biti među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji (uz Кraljevo, Pančevo, Priboj, Bajinu Baštu, Užice itd.) koji će primenom Кalkulatora za analizu potencijala primene EE mera na školske objekte, koji u osnovi ima „cost-benefit” pristup, kreirati prioritetne liste školskih objekata za energetsku sanaciju.

Ovako kreirane prioritetne liste su dobar i čvrst oslonac za planiranje različitih programa sanacije, ali i apliciranje u dostupnim donatorskim i nacionalim fondovima za unapređenje energetske efikasnosti.

Memorandum predviđa blisku saradnju GIZ-a i Grada Niša u oblasti energetike i energetske efikasnosti, pri čemu je planirano da aktivnosti obuhvaćene Memorandumom budu sprovedene do kraja 2019. godine.

Milisav Pajević