Nilski konji Pabla Eskobara loši po okolinu?

Vesti | Svet

Foto-ilustracija: Pixabay

Poznati narko bos, Pablo Eskobar, jedan je od najozloglašenijih kriminalaca svih vremena. Rođen je u Kolumbiji,  osnivač je zloglasnog narko kartela Medelin, osamdesetih godina proteklog veka, a tokom svoje mafijaške „karijere“ odgovoran je i za nebrojane otmice, bombaške napade i ubistva – uz sve to bio je, prema nekim procenama, i najbogatiji čovek na planeti.

Eskobar je, pre više decenija, uvezao nekolicinu nilskih konja, kengura, žirafa, slonova i drugih egzotičnih životinja za potrebe svog privatnog zoološkog vrta, a nakon njegovog ubistva 1993. godine životinje su ili razdeljene po zoološkim vrtovima ili puštene na slobodu.

Sa ovom drugom grupom životinja pojavio se problem – preciznije sa nilskim konjima, koji su se toliko namnožili da se sada, prema tvrdnjama naučnika, mogu zateći kako zauzumaju i deo reke Magdalen, koja je inače jedan od glavnih plovnih puteva u zemlji. Procena je da se rekom kreće između 80 i 120 životinja, što je najveće stado nilskih konja izvan Afrike, koja je inače njihova postojbina.

Pošto je transport nilskih konja bio zahtevan, vlasti su ih jednostavno ostavile na slobodi, misleći da će uginuti, međutim, samo u poslednjih osam godina broj se popeo sa 35 na između 65 i 80 jedinki. Sve je krenulo od jednog mužjaka i tri ženke!

Porast broja nilskih konja predstavlja i potencijalni negativan uticaj na životnu sredinu, pa stručnjaci predlažu i odstrel, kako prenosi Bi-Bi-Si.

Foto-ilustracija: Unsplash (Wynand Uys)

Prema nekim procenama, predviđa se da će broj životinja do 2034. godine dostići preko 1.400 primeraka ukoliko se razmnožavanje ne stavi pod kontrolu.

Iako naučnici napominju da im je žao životinja, ukoliko dođe do odstrela – Natali Kastelblanko, biolog i jedan od autora studije, kaže da su „nilski konji invazivna vrsta u Kolumbiji i ako se sada ne ubije deo njihove populacije, situacija bi mogla da se otme kontroli za samo deset ili 20 godina“.

Idealno bi bilo da se svake godine kastrira 30 životinja kako bi se ovaj proces zaustavio.

Južna Amerika je savršena za razmnžavanje ovih životinja jer na tom tlu oni nemaju prirodnog neprijatelja, što im  znatno olakšava razmnožavanje.

Naučnici veruju da će lokalni ekosistem pretrpeti štetu na više načina: od proterivanja autohtonih vrsta kojima preti izumiranje – poput morske krave, do promene hemijskog sastava plovnih puteva, što bi moglo da ugrozi i ribarstvo, mada ima i studija koje navode da bi nilski konji mogli i da pomognu očuvanju okoline.

Foto-ilustracija: Pixabay

Enrike Ordonez, biolog sa kolumbijskog Nacionalnog univerziteta, smatra da ovi nilski konji daju nadu u očuvanje globalnog broja nilskih konja koji su u Africi ugrožena vrsta.

Šta se sada čeka da bi vlast reagovala? Očekivano, javnost je osudila ideju o ubijanju životinja pa je tako Natali Kastelblanko svakodnevno zasuta brojnim uvredama, čak joj i prete smrću.

Iako ih svi vidimo kao miroljubive i simpatične životinje, nilski konj se često nalazi na listi životinja koje su prouzrokovale najveći broj smrtnih slučajeva u kontaktu sa ljudima – prema izveštaju koji je sastavio Bi-Bi-Si, godišnje u Africi strada najmanje 500 ljudi u napadima nilskog konja.

I pored svih informacija, došlo je do masovnog negodovanja javnosti koja nastavlja da koči napore vlade u pokušajima da reši ovaj problem – što znači da će morati da se dođe do drugačijeg rešenja.

Jovana Canić