Nevladine organizacije podnele žalbu Energetskoj zajednici protiv Srbije zbog izgradnje MHE

Većina planinskih reka u Srbiji su netaknute i slobodnog toka. Kao takve, ove reke čine osnovu ekosistema koje karakteriše izraziti biodiverzitet, jedinstven u celoj Evropi. Stanovništvo koje živi u blizini reka duboko je povezano sa njima jer reke predstavljaju izvor opstanka seoskih zajednica i obezbeđuju im sredstva za život.

Foto: Wikipedia/Mmare

Međutim, planinske reke u Srbiji su ugrožene planiranom izgradnjom oko 700 malih hidroelektrana, prosečnog kapaciteta oko 1 MW ili manje. Svaki od ovih hidroenergetskih projekata može imati značajan negativan uticaj na reke i njihovo prirodno okruženje, kao i na lokalne zajednice u blizini rečnih tokova.

U najvećem broju slučajeva radi se o derivacionim hidroelektranama. Za ovu vrstu projekata potrebno je izgraditi manju branu ili vodozahvat kako bi se voda iz rečnog korita kroz cevi usmerila ka centrali koja se nalazi nizvodno. Centrala gde se vrši transformacija energije vode u električnu energiju često se nalazi i po nekoliko kilometara nizvodno od vodozahvata. To znači da hidroelektrana direktno utiče na količinu, kao i na kvalitet vode između vodozahvata i centrale. Zbog toga nastaje rizik da tokom sušnog perioda delovi korita reke u potpunosti presuše, jer sva voda završava u cevima. Prekid dela vodotoka ugrožava lokalna biljna i životinjska staništa, šume i poljoprivredno zemljište, a ribe i druge životinjske vrsta koje nastanjuju reke, ako uopšte uspeju da prežive, nisu u stanju da prebrode ove suve prepreke između centrale i vodozahvata.

Udruženja za zaštitu životne sredine RERI, Riverwatch, Euro Natur i Client Earth podnele su 13. marta ove godine žalbu Energetskoj zajednici protiv Republike Srbije zbog sumnje da organi javnih vlasti u Srbiji nisu ispravno ocenili uticaj projekata malih hidroelektrana na životnu sredinu. Ova četiri udruženja iznela su dokaze koji potkrepljuju sumnju da se u Srbiji odluke o tome da li je potrebna procena uticaja na životnu sredinu za male hidroenergetske projekte (<2 MW) ne donose u skladu sa propisima koji su prihvaćeni u okviru Energetske zajednice.

Prema nacionalnom zakonodavstvu, vlasti u Srbiji su dužne da procenjuju uticaj koji hidroelektrane mogu imati na životnu sredinu. Međutim, udruženja za zaštitu životne sredine kritikuju ograničeni broj kriterijuma koji se u Srbiji uzimaju u obzir prilikom donošenja odluka – pri odlučivanju da li za određeni projekat treba sprovesti procenu uticaja na životnu sredinu uzima se u obzir samo kapacitet hidroelektrane i, u izuzetnim slučajevima, njen položaj u zaštićenom području. Prema mišljenju udruženja podnosilaca ove žalbe, sve hidroelektrane moraju biti podvrgnute odlučivanju o potrebi procene uticaja (kao što je i utvrđeno Direktivom o proceni uticaja na životnu sredinu), a javne vlasti u Srbiji ne bi smele da dozvole nekontrolisano uništavanje dragocenih ekosistema.

Procena uticaja na životnu sredinu je neophodna kako bi se izbegli ili umanjili negativni uticaji na životnu sredinu kao i na lokalno stanovništvo. Četiri nevladine organizacije se nadaju da će ova žalba doprineti tome da Srbija počne da se dosledno pridržava pravnog okvira koji je utvrđen Ugovorom o Energetskoj zajednici i koji zahteva odgovarajuću procenu uticaja svih hidroenergetskih projekata na životnu sredinu, bez obzira na njihovu veličinu ili lokaciju.

Udruženja za zaštitu životnu sredine se takođe nadaju da će ova žalba doprineti suzbijanju razornog uticaja nekontrolisane izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji. Žalba ima cilj da unapredi celokupnu zaštitu rečnih ekosistema koji su jedinstveni u Evropi, kao i stanovništva čiji život i opstanak od tih reka zavisi.

O Energetskoj zajednici

Energetska zajednica je međunarodna organizacija koja doprinosi stvaranju zajedničkog energetskog tržišta između Evropske unije i njenih suseda. U okviru Energetske zajednice postoje zajednička tržišna pravila i načela, kao i pravni okvir koji je obavezujući za sve potpisnice Ugovora, među koje spada i Srbija.

Izvor: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)