Neverovatno otkriće – kako izgleda površina Sunca?

Verovatno ste jedni od mnogih koji se osećaju osetno bolje kada na nebeskom svodu nema oblaka koji bi zaustavili priliv pozitivnih vibracija Sunca ili onih koji uživaju u okruženju okupanom žutom svetlošću tokom tzv. zlatnog sata dana. Sunčevi zraci daleko se vide, ali uprkos tome što raspolažemo brojnim podacima o njegovoj veličini, obliku, udaljenosti i kretanju i što ga proučavamo dugi niz godina, tek nedavno smo dobili fotografije površine Sunca u izuzetno visokom kvalitetu – preciznije, pet puta višem u odnosu na prethodno napravljene. One pokazuju da je čak i izbliza prilično očaravajuće.

Foto: NSO/AURA/NSF

Fotografije su zabeležene teleskopom pod nazivom Danijel Inuje koji se nalazi na vrhu uspavanog vulkana Haleakala na Havajima (Sjedinjene Američke Države), višem od 3000 m, zato što tamošnji atmosferski uslovi i vremenske prilike pogoduju posmatranju svemira. Reč je o najmoćnijem solarnom teleskopu na svetu, a prema tvrdnjama Američke nacionalne fondacije za nauku (NSF), Danijel Inuje je obezbedio do sada najdetaljniji prikaz središnje zvezde Sunčevog sistema.

Domet teleskopa deluje još fascinantnije kada se u obzir uzme činjenica da prečnik Sunca iznosi 1,4 miliona kilometara, tj. da je ono 109 puta veće od Zemlje, kao i da je od nje udaljeno čak 149 miliona kilometara.

Na snimcima se vidi usijana, uzburkana plazmatična masa nalik ćelijama. One obavijaju sunce i u stvarnosti zauzimaju površinu otprilike jednaku površini Francuske (više od 600.000 km2).

Teleskop poseduje sistem od dva odgledala – jednog prečnika 4,24 m i drugog prečnika 0,65 m. S obzirom na to da prikuplja solarnu toplotu, za njegovo hlađenje je neophodan podzemni cevovod dugačak više od 11 km. Veće dimenzije ogledala nude veću rezoluciju fotografija, objasnio je naučnik Denis Overbaj.

Završetak radova na kupoli teleskopa i ozbiljnije studije se na ovom mestu očekuju tek u leto. Pomoću moćne tehnologije, stručnjaci će potecijalno odgonetnuti brojne misterije o Suncu – poput toga zašto je spoljašnji Sunčev omotač, tj. korona, milionima stepeni toplija u odnosu na njegovu površinu.

Iako su čak i objavljeni snimci probudili ogromnu pažnju javnosti, naučni krugovi smatraju da će Danijel Inuje tek u budućnosti dosegnuti stvarni vrhunac svojih kapaciteta. „Prve fotografije su tek početak. Solarni teleskop Inuje će tokom svog petogodišnjeg životnog veka prikupiti više informacija o našem Suncu nego što je prikupljeno od 1612. godine kada je Galileo Galilej prvi put uperio teleskop ka tom nebeskom telu“, istakao je Dejvid Bobolc, programski direktor za astronomiju u NSF.

Veruje se da će solarni teleskop sa Havaja takođe unaprediti razumevanje vremena u svemiru i da će omogućiti čovečanstvu da predvidi događaje koji bi mogli da imaju razoran uticaj na našu planetu.

Jelena Kozbašić