Nerazvijeni krajevi Afrike mogli bi da se napajaju strujom iz genetički modifikovanih algi

Foto-ilustracija: Pixabay

Povećanjem broja stanovnika na našoj planeti povećavaju se i potrebe za strujom. Kako opasnost od klimatskih promena preteći lebdi u vazduhu u obliku gasova staklene bašte, hitno je potrebno iznaći „čistije“, obnovljive alternative fosilnim gorivima kako se stanje ne bi pogoršalo. Energija Sunca je naročito privlačno rešenje iznesenog problema zato što je Zemlja dobija bezmalo 10 hiljada puta više nego što je potrebno čovečanstvu.

Tim istraživača sa Univerziteta u Vanderbiltu, u Sjedinjenim Američkim Državama, doprineo je mogućem prevazilaženju ove prepreke izumevši bio-hibridne solarne ćelije, koje koristeći kompleks proteina osetljivih na svetlo iz  membrane ćelija biljaka i algi u kombinaciji sa neorganskim materijama oponašaju prirodan proces fotosinteze s ciljem da se postigne veća efikasnost pretvaranja sunčeve energije u električnu.

Izraženo brojevima, bio-hibridi struju proizvode maltene bez gubitaka energije tj. sa gotovo stoprocentnom efikasnošću, u poređenju sa četrdesetprocentnom tradicionalnih solarnih panela. Ipak, iako efikasniji, bio-paneli zapravo generišu manje energije u odnosu na svoje nebiološke konkurente. Na ruku im ne ide ni njihov ograničen životni vek, od nekoliko nedelja do devet meseci, dok tradicionalne solarne jedinice traju godinama. S druge strane, prednosti bio-fotonaponskih ćelija, u odnosu na sintetičke, su i njihova prijateljska nastrojenost prema životnoj sredini i sposobnost samoregeneracije. Pored toga, troškovi za njihovo konstruisanje mnogo su niži – ekstrakcija proteina iz spanaća jeftinija je nego metal.

Naučnici Univerziteta u Kembridžu, u Engleskoj, dostignuće svojih američkih kolega unapredili su da bude čak pet puta efikasnije, uz pomoć genetičkih algi. Ne samo da je novi dizajn solarnih ćelija na bio-pogon daje bolje u odnosu na svoje prethodnike, već je i ekonomičniji i praktičniji. Ovo produbljuje debatu između pristalica i protivnika genetskog inženjeringa, a o čemu više možete da pročitate ovde.

Engleski stručnjaci su za svoje bio-hibride koristili alge sa kapacitetom za skladištenje energije, što znači da se energija proizvedena tokom dana čuva i može da bude korištena tokom noći ili tmurnih dana, i u kojima su pojedini geni izmenjeni kako bi davale bolje rezultate u generisanju struje. Promene su i dalje nedovoljne da bi se snabdevala električna mreža. Međutim, istraživači sugerišu da sposobnost algi da rastu samostalno, uz vrlo malo uloženog ljudskog napora u gajenje, njihov model solarnih ćelija čini primamljivim izvorom struje za ruralna, ali osunčana, područja Afrike u kojima ne postoji potrebna elektroenergetska infrastruktura. Dok se konvencionalni paneli proizvode u posebnim, najčešće udaljenim, objektima, lokalne zajednice iz afričkih kišnih šuma potencijalno bi njihove „žive“ konkurente mogle da naprave same.

Naučnici i dalje rade na optimizaciji fizičkog izgleda bio-solarnih ćelija i povećanju količine proizvedene energije. Da vas avanturistički duh odvede u afričke šume, ukoliko se ovaj patent komercijalizuje, svoj mobilni telefon mogli biste da napunite na neku od tamošnjih biljaka. Fascinantno, zar ne?

Jelena Kozbašić