Neophodna edukacija za ispravno odlaganje medicinskog otpada

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Od početka pandemije svedoci smo brojnih postepenih promena koje su uticale na naše živote, poslove i zdravlje, u cilju očuvanja javnog zdravlja i sprečavanja daljeg širenja virusa KOVID-19.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kadir Celep)

Jedan od koncepata koji u ovom kontekstu sve više dobija na značaju je cirkularna ekonomija, čiji je glavni cilj čuvanje resursa, ponovno korišćenje sirovina i smanjenje zavisnosti od njihovog uvoza. Cirkularna ekonomija ne samo da će pomoći u sprečavanju zagađenja, već u ovim uslovima ograničenog međunarodnog prometa robe, kao što su npr. sirovine za proizvodnju, pokazuje svoju neophodnost. Upravo zbog toga, Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene (CECC) priprema niz edukativnih seminara kako uvrstiti cirkularnu ekonomiju u pojedine ekonomske segmente. Paralelno sa tim, Centar je pripremio kurikulum za profesionalnu obuku i zaštitu zdravlja radnika za nekoliko kategorija.

„Pre svega, mislimo na radnike koji skupljaju otpad, vozače kamiona i vozače radnih mašina kao i upravnike deponija. Edukacija obuhvata rad u slučajevima opasnih materija u koje spada i medicinski otpad, kao i zaštitu radnika u tim slučajevima. U saradnji sa Međunarodnom asocijacijom za upravljanje čvrstim otpadom (ISWA) nastavlja se rad u prilagođavanju svetskih standarda ovoj oblasti za naš region, tako da će uskoro biti objavljeni novi priručnici za rad u ovoj oblasti“, rekao je Goran Vujić, direktor Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene.

Stručnu zajednicu očekuje veoma aktivan period i sa ukidanjem restriktivnih mera za sprečavanje širenja virusa, eksperti će pružiti još snažniju podršku institucijama u lokalnim zajednicama, u okviru projekata cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. S institucionalne strane, Privredna komora Srbije proaktivno je reagovala i pokrenula Nacionalnu platformu za dijalog o životnoj sredini u vreme pandemije.

„Više od 100 učesnika među kojima su stručnjaci, univerzitet, instituti, kompanije i poslovna udruženja, nedeljno definišu nove preporuke i zagovaraju prakse postupanja sa komunalnim otpadom, posebno medicinskim otpadom, a razmena iskustava uključuje i kolege iz regiona koji se susreću sa sličnim problemima“, istakao je Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, i dodao da je biznis zajednica pokazala veliku društvenu odgovornost i umnogome pomogla daljem očuvanju javnog zdravlja, kao i zdravstvenim radnicima.

„Više od osam miliona evra donirano je za potrebe nabavke medicinske opreme, plus donacije u robi, dezinfekcionim sredstvima, volonterskom radu. Ističem primer da su proizvođači plastičnih kesa donirali preko 100.000 džakova za infektivni otpad koji su podeljeni ’KOVID’ bolnicama“, naglasio je Mitrović.

Privredna komora Srbije koordinira i rad Nacionalne platforme za inkluziju neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji igraju vrlo važnu ulogu u čitavom lancu upravljanja otpadom u Srbiji. Zato je neophodno da ih dodatno edukujemo i pratimo njihov rad.

„Na samom početku krize izdali smo upozorenja za sakupljače, a bilo je i više medijskih priloga  o životu sakupljača u vreme krize sa ciljem da se podigne pozornost na pravilno postupanje sa otpadom, posebno kada se u komunalnom otpadu nalazi i medicinski otpad. Sakupljačima je u ovom trenutku bila najvažnija socijalna pomoć u hrani i lekovima i lokalne samouprave su tu bile na visini zadatka“, objasnio je Mitrović i dodao da nema održivih investicija u centre za reciklažu komunalnog otpada ako sakupljači nisu legalni, integrisani deo sistema sakupljanja.

Foto-ilustracija: Unsplash (CDC)

Aktuelna situacija pokazala je da se u Srbiji na odgovarajući način tretira samo medicinski otpad iz zdravstvenih ustanova, dok onaj koji se nađe u kućnom otpadu, uglavnom netretiran, završi na deponiji. Kako ni građani ni radnici u sektoru upravljanja otpadom nisu dovoljno obučeni za rukovanje ovom specifičnom vrstom otpada, neophodno je da utvrdimo njihove potrebe u upoznavanju sa praksama u ovoj oblasti i da sprovedemo adekvatnu edukaciju.

Projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“ koji u sklopu Nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ, prilagodio je realizaciju svojih aktivnosti novonastaloj situaciji, pa je tako sprovedena anketa u 17 opštinskih uprava i njihovim komunalnim preduzećima s ciljem da se utvrdi kako je organizovano poslovanje, da li su opštine i JKP upoznati sa merama i postoji li mogućnost za odvojeno prikupljanje medicinskog (infektivnog) otpada iz domaćinstava.

„Anketa je pokazala da i pored trenutne situacije JKP u lokalnim samoupravama pružaju neometanu uslugu odnošenja i odlaganja otpada. U najvećoj meri obezbeđena je zaštitna oprema za radnike. Međutim, lokalne samouprave nisu preduzele dodatne mere odvojenog sakupljanja medicinskog otpada koji nastaje u okviru mera zaštite zdravlja, niti imaju procene o njegovim količinama“, upozorila je Marija Bogdanović, vođa GIZ projekta.

Ona je dodala da su rezultati pokazali i da manje razvijene opštine nisu u mogućnosti da nastave sa pružanjem istog kvaliteta usluga, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće opreme i mehanizacije, ali i nedovoljne radne snage. Takođe, oko 50 odsto opština izjavilo je da im je potrebna dodatna podrška kada je u pitanju edukacija u oblasti upravljanja otpadom – kako građana, tako i samih radnika, a posebno u svetlu novonastale situacije. „Važno je naglasiti da smo u prethodnom periodu testirali modele integracije neformalnih sakupljača u sistem upravljanja otpadom u opštinama. Sakupljačima smo podelili zaštitnu opremu, a održali smo i obuke o zaštiti zdravlja i zaštiti na radu. Povratna informacija sa terena tokom vanrednog stanja pokazala je da sakupljači dobijenu opremu koriste“.

Izvor: Executive Group