Nemačka energetika „profitirala“ od prirodne nepogode – Vetar proizveo gotovo 60 odsto struje

Oluja Kjara je krajem prošle nedelje pogodila Ujedinjeno Kraljevstvo, a zatim se proširila i na zemlje zapadne i centralne Evrope, među kojima je i Nemačka. Jaki vetrovi su doprineli da u tom periodu gotovo 60 odsto električne energije dnevno u ovoj zemlji nastane zahvaljujući vetrenjačama.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima istraživačke organizacije Fraunhofer, već prvog dana prirodne nepogode proizvodnja električne energije u vetroelektranama u nemačkom energetskom miksu je skočila sa 33,3 odsto (koliko je iznosila dan ranije – 8. februara) na 57,3 odsto. Naredni dan usledilo je ponovno povećanje na 58,1 odsto da bi 11. februara čak 58,9 odsto ukupno proizvedene struje u Nemačkoj poteklo iz energije vetra.

Kada se tome pridoda struja generisana iz postrojenja na biomasu, solarki i hidroelektrana, obnovljivi energetski resursi su 9. januara generisali 74,8 odsto električne energije, a neobnovljivi – uranijum i fosilna goriva, pre svega ugalj – tek 25,2 odsto, odnosno 1.104,4 GWh i 369,6 GWh.

Vetar, biomasa, sunce i voda su tokom 2019. godine, Nemcima obezbedili gotovo 43 odsto bruto potrošnje struje, čime je postavljen novi nacionalni rekord na tom polju. Čak i 2018. godine, s udelom obnovljivih izvora od 38,2 odsto, zemlja je premašila vladin cilj za 2020. godinu – 35 odsto.

Ipak, zastoj u razvoju vetroparkova na kopnu je zasenio dosadašnja ostvarenja u polju energetske tranzicije. Stručnjaci strahuju da bi to moglo da dovede u pitanje dostizanje učešća čiste energije od 65 odsto do 2030. godine.

Podsećamo, nemačka vlada odobrila je plan da se do 2038. godine potroši do 40 milijardi evra da bi se ublažile posledice napuštanja eksploatacije uglja u rudarskim regionima zato što do bi do tada trebalo da se zatvore sve preostale elektrane na ugalj u nameri ublažavanja posledica klimatskih promena.

Jelena Kozbašić