Neće biti gradnje nuklearnih elektrana u Crnoj Gori do 2030. godine

Region | Nuklearna energija

Foto-ilustracija: Pixabay

Ne postoji tlo bez prisustva radioaktivnih materija, a nakon donošenja novog Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i radijacionoj i nuklearnoj bezbednosti, biće posebno regulisano odlaganje radioaktivnog otpada, kazala je za Dnevne novine generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, Ivana Vojinović, ističući da je izgradnja postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva zabranjena i aktuelnim Zakonom.

Vojinović ističe da se izloženost građana Crne Gore jonizujućim zračenjima meri konstantno i procenjuje srednja godišnja efektivna doza kao mera radiološke opterećenosti svakog stanovnika. Prilikom dijagnostičkih medicinskih procedura u kojima se koriste izvori jonizujućih zračenja, vodi se računa da svako izlaganje bude apsolutno opravdano i da se sa što manjom dozom dobije odgovor za uspostavljanje adekvatne dijagnoze. Kako navodi, kada je reč o radonu, ako građanin u svom domu izmeri nivo koncentracije iznad 300 bekerela po kubnom metru (Bq/m3), može da uradi remedijaciju prostora i na taj način se zaštiti od njegovog štetnog delovanja na zdravlje.

Vojinović podseća da je izgradnja postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva, preradu korišćenog nuklearnog goriva, kao i svako istraživanje i aktivnosti u cilju razvoja, proizvodnje i upotrebe nuklearnog oružja, te korišćenje radioaktivnog ili nuklearnog materijala za proizvodnju oružja za masovno uništavanje već je zabranjena u okviru postojećeg Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i radijacionoj sigurnosti.

Takođe, Energetskom politikom Crne Gore do 2030. godine i Strategijom razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine, kao dokumentima koje je Vlada usvojila, a na osnovu pomenutog zakona, ne predviđa se izgradnja nuklearnih elektrana, kazala je generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu.

Što se tiče upravljanja radioaktivnim otpadom i iskorišćenim zatvorenim radioaktivnim izvorima, dodaje, posebna pažnja je tome posvećena u Strategiji zaštite od jonizujućih zračenja, radijacijske sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom za period od 2017. do 2021. godine, i pomenutim Akcionim planom, koje je Vlada usvojila u decembru 2016. na predlog Ministarstva.

U ovoj Strategiji je precizirano da će Crna Gora doneti odluku o budućem upravljanju iskorišćenim radioaktivnim izvorima i radioaktivnim otpadom na osnovu analize koju će Ministarstvo uraditi u saradnji sa relevantnim institucijama i IAEA. Ovaj dokument treba da se elaborira više opcija o upravljanju iskorišćenim radioaktivnim izvorima i otpadom, te predloži opcije koje su najprihvatljivije sa ekološkog, društvenog i ekonomskog aspekta. Najprihvatljivije opcije biće sastavni deo naredne strategije, koja se odnosi na period od 2022. do 2027. godine, zaključuje Vojinović.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević