Ne kupuj smeće – Priča o drugačijoj prodavnici

Vesti | Region | Održivi razvoj

Foto: Unsplash

Kad obavimo kupovinu namirnica, zajedno sa artiklima u kuću unesemo i priličnu količinu ambalaže – kartonskih pakovanja, folije i plastike.

Otpad koji se svakodnevno nagomilava u našim kantama  zadavao je glavobolje mladim Budimpeštankama Reki Nemeš i Agiki Mađar Hikić. Ove zaštitnice prirode i preduzetnice došle su na ideju da u Budimpešti otvore prodavnicu i kafeteriju „Ne pazarolj“ (Ne razbacuj), koje posluju po principu „zero waste”, odnosno bez otpada.

Na taj način nude alternativu onima koji umesto umesto masovnih kesa biraju lokalne proizvode i ekološka pakovanja.

Stanovnik Mađarske u proseku dnevno proizvede kilogram smeća, od čega značajan deo čini ambalaža. Agi se ranije kao blogerka bavila zdravim životnim stilom bez plastike, ali kao majka malog deteta shvatila je da bi joj mnogo lakše bilo kada bi sve što joj je potrebno mogla da kupi na jednom mestu, bez pakovanja.

Kako funkcioniše prodavnica?  Reka objašnjava: Uglavnom kupci sa sobom od kuće donesu svoje posude, platnene kese, tegle. To kod nas izmerimo, težinu napišu na papirić i to nalepimo. Onda napune proizvodima, na kasi mi opet izmerimo, odbijemo težinu posude i na osnovu toga plaćaju.“

Ukoliko kupuju u prodavnici bez nepotrebne ambalaže, svojim novcem opredeljuju se za očuvanje okoline. „Primećujemo da ih sve više dolazi i ideja o kupovini bez ambalaže se sve više širi, sve više ljudi nastoji da kupuje pametno“, priča Agi.

„Mi sve kupujemo na veliko. Uglavnom ambalaža u kojoj se donosi se i vraća i ponovo puni. Na taj način kod nas se ne stvara mnogo smeća, u stvari gotovo ništa“, dodaje Reka.

Na galeriji iznad prodavnice otvoren je i dečji kutak i kafeterija. Kafa stiže iz inostranstva, i mora se i pakovati kako bi zadržala kvalitet, ali „pratioce“ u ispijanju kafe, šoljice, salvete, peciva, moguće je organizovati na „zero waste“ način. Agi objašnjava da ako je potrebno, kafu serviraju i u tegli, jer nemaju šta drugo da ponude mušterijama koji ne ponesu svoje šolje. Koriste tekstilne salvete umesto papirnih, svako u svojoj šolji može da ponese kafu ili u čemu god žele. Čak se i voda i sokovi prodaju u staklenim ambalažama koje se posle upotrebe vraćaju.

Preduzetnice kažu da se trude da i njihova roba proizvede minimalnu količinu smeća, pa tako svu robu naručuju na veliko u ambalaži koja se vraća i puni ponovo. Na pitanje koliko to iziskuje više troškove od uobičajenog poslovanja, kažu da kvalitet mora da ima svoju cenu: „Kod nas nisu uobičajene stvari, nego nastojimo da prodajemo robu koja je bio ili bez hemije, posebno lokalne proizvode. Kvalitet sa sobom donosi i višu cenu. Važno je takođe da čovek kod nas kupuje samo onoliko koliko želi, koliko mu je potrebno. Nije tako da kupiš, a posle pola baciš jer se pokvarilo. U proseku, na kraju cenovno je isto, ali koristiš kvalitetnije proizvode. Mađarske proizvođače pomažemo tako što stavljamo u promet njihovu robu. Ne dolaze stvari pretovarene hemijom iz inostranstva, koje nekada i sedmicama putuju, nego zaista uzimaš svežu robu.“

Izvor: Pannon RTV

Željka Vesić