Kroz Evropsku noć istraživača

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Evropska noć istraživača je manifestacija namenjena popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Iako je reč noć iskorišćena u jednini, zapravo je reč o množini – tj. o noćima. Ove godine, Evropljani su znanje slavili 27. i 28. septembra u više od 350 gradova širom kontinenta.

Foto-ilustracija: Pixabay

Manifestacija predstavlja jedinstvenu priliku tokom koje poslednjeg petka u septembru istraživači napuste institute i svoj rad iznesu „na ulicu“ i dele ga sa svim radoznalim građanima. Kroz eksperimente, izložbe, radionice, posete laboratorijama, kvizove, igre i takmičenja, na zanimljiv i interaktivan način naučnici u svoj posao, barem delimično, uključe zainteresovane laike – a posebno decu, demonstrirajući im sveprožimajući značaj istraživanja.

Čak 26 gradova naše zemlje je uzelo učešće u jubilarnoj desetoj Noći istraživača u Srbiji – najveći broj u istoriji održanja manifestacije kod nas. Mogućnost da se u inoviranju pridruže istraživačkim krugovima su dobili stanovnici Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Inđije, Zrenjanina, Šapca, Subotice, Čačka, Kruševca, Knjaževca, Leskovca, Novog Pazara, Ranovca, Smedereva, Užica, Kikinde, Bečeja, Uba, Svilajnca, Ćuprije, Jagodine, Despotovca, Trstenika, Negotina i Zaječara.

Baš kao što crveno svetlo na semaforima znači „Stanite!“, tako su u petak i subotu žuti i zeleni baloni simbolisali poziv da se pridružite naučnoj avanturi.

Početna stanica u Beogradskoj noći istraživača bila je Francuski institut. Na adresi Zmaj Jovina 11 upriličeno je svečano otvaranje na kom su govorili šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, prvi savetnik ambasadora Francuske u Srbiji Nikola Faj i naučna saradnica na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Tanja Adnađević.

„Ulaganje u istraživanje i nauku nije trošak, već investicija u budućnost“, konstatovao je Fabrici, naglasivši da je Evropska noć istraživača prilika da se najšira publika, a pogotovo omladina, upozna sa inovativnim dostignućima koja direktno utiču na naš život.

Beograđani su istinost njegovih tvrdnji mogli da provere iste večeri u sklopu programskih aktivnosti širom prestonice, koje su se održavale u Muzeju nauke i tehnike, Muzeju Vuka i Dositeja, Naučnom klubu CPN, Fakultetu za fizičku hemiju, Biblioteci grada Beograda, Institutu Servantes, Institutu ekonomskih nauka, Zavodu za intelektualnu svojinu, Muzeju Jovana Cvijića, Kući legata, Galeriji nauke i tehnike SANU, Pedagoškom muzeju i Institutu za meteorologiju.

Radoznalci svih uzrasta željni novih saznanja „razmileli“ su se i po ostatku naše domovine pa su se tako Nišlije upoznale sa tehnologijom 3D štampe, robotikom, mašinskim simulacijama i virtuelnom realnošću, Kruševčani su uživali u fascinantnom i raskošnom svetu biljaka, a Leskovčani su posmatrali nebeska tela sa brda Hisar.

Jelena Kozbašić