Naučnici razvijaju lasersku olovku koja može da kontroliše munje 

Foto-ilustracija: Unsplash (Micah Tindell)

Tim međunarodnih naučnika razvio je neverovatno jednostavan uređaj za koji kažu da ima potencijal da ukroti munje i dramatično smanji rizik od prirodnih katastrofalnih požara.

Međunarodni tim istraživača predvođen dr Vladlenom Švedovim tvrdi da je razvio tehnologiju laserskog snopa koji ima moć privlačenja i može da kontroliše put i smer munje.

Istraživači su koristili laserski zrak koji imitira osnovni proces na koji nastaje munja, ali u laboratorijskom okruženju i to tako da električna pražnjenja usmerava na ciljana područja.

„Možemo da zamislimo budućnost u kojoj ova tehnologija može da privuče električno pražnjenje munje, navodeći je do sigurnih ciljeva što će smanjiti rizik od katastrofalnih požara“, navodi Švedov.

Pretpostavlja se da su mnogi požari koji su harali Australijom i punili naslovne strane medija krajem 2019. i početkom 2020. godine prouzrokovani suvim udarima groma.

Naučnici su koristili laser iznenađujuće slabog intenziteta, hiljadu puta manji od prethodnih pokušaja, da bi proizveli ciljane munje.

Tim tvrdi da slabiji laserski zrak znači da bi primena ove tehnologije u realnom okruženju bila mnogo jeftinija i preciznija za masovnu proizvodnju. Međutim, to takođe može da znači da bi bilo koji zlikovac na svetu bio u stanju da kontroliše vremenske prilike.

Sistem radi na principu hvatanja i zagrevanja mikročestica grafena u vazduhu pomoću laserskog zraka niskog intenziteta, što stvara privlačnu silu koju munja prati do cilja.

„Imamo nevidljivu nit koja je samo desetinu širine ljudske dlake, olovku kojom možemo da pišemo svetlost i kontrolišemo električno pražnjenje“, naglašava koautor projekta profesor Andrej Mirošničenko sa Univerziteta u Kanberi.

Napominje i da bi ovaj neverovatno precizan uređaj jednog dana mogao da dovede i do proizvodnje optičkih skalpela koji bi se koristili u neinvazivnoj hirurgiji, kao i do primene u nekim drugim industrijskim granama. 

„Zaista tek počinjemo da ispitujemo sve prednosti ove potpuno nove tehnologije“, dodaje Mirošničenko.

Izvor: RTS