Naše pravo na zdravu životnu sredinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Nevladina organizacija „Otvorena vrata pravosuđa“ od 2019. godine organizuje javne panele koji imaju za cilj da unaprede komunikaciju između građana i pravosudnih institucija, a ljudska prava u vezi sa zaštitom životne sredine bila su tema 65. panela pod nazivom „Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?“

Jedna od učesnika panela bila je Nena Miloradović-Bjelica, viši tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženja tužilaca Srbije. Ona je na pitanje kako funkcioniše pravna zaštita u ovoj oblasti istakla da tek od 2006. godine životna sredina postaje zaštitni objekat.

„Pravo na životnu sredinu je treća generacija ljudskih prava koja je propisana i našim ustavom i ustav bi trebalo da ga štiti. Nažalost, uglavnom su isključivo građani i grupe građana ti koji podnose prijave za nezakonita dela kao što je nepropisno odlaganje otpada, seća šuma, krivolov i ostalo. Po meni, najveći problem je ako se blagovremeno ne prikupe dokazi policije ili veterinarske inspekcije, u zavisnosti od prirode krivičnog dela, jer će u tom slučaju izostati i reakcija tužilaštva. Bez dokaza ne možemo utvrditi počinioca, pa veliki broj prijava ostaje protiv NN lica“, kaže Miloradović-Bjelica.

Ona dodaje da se mora biti oprezan kod prikupljanja dokaza, naročito kada je u pitanju neovlašćeno fotografisanje fizičkih lica. Ipak, svi dokazi su važni za pokretanje postupka, a onaj ko vidi da neko zagađuje životnu sredinu dužan je da o tome odmah obavesti policiju.

„Dobar primer iz prakse je procesuiranje i kažnjavanje lica koja su 2017. godine u Obrenovcu zakopavali opasan otpad na privatnim parcelama. Okrivljena lica dobila su maksimalne kazne, a svi su odradili odličan posao – od Ministarstva zaštite životne sredine do Zavoda za zaštitu prirode„, ističe Miloradović-Bjelica.

Nemanja Ivanović, načelnik Pokrajinske inpekcije za kontrolu zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda objasnio je da održivo korišćenje znači da prirodnim resursima moramo ostaviti prostora da se obnove kako bi ih nasledile buduće generacije. On je istakao, a ostali panelisti su se složili, da nema dovoljno zaposlenih u zaštiti prirodnih dobara kako bi se ona sačuvala od nesavesnih građana, pa je jedina nada podizanje kolektivne ekološke svesti.

Ivanović je dodao da u vreme velikih praznika građani nakon boravka u prirodi iza sebe ostavljaju velike količine otpada, pa je ovo ujedno i apel da predstojeći praznici ne budu povod za zagađivanje.

Photo Ilustration: Pixabay

Jovan Rajić, advokat i predsednik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „RERI“ rekao je da se ova organizacija bavi zaštitom životne sredine kroz korišćenje pravnih sredstava. On ističe da je zaštita životne sredine relativno nova u sudskoj praksi, pa organi na lokalu često ne znaju šta da rade sa određenim prijavama i zahtevima, te se za pomoć obraćaju ministarstvima.

On naglašava da, kada su u pitanju velike investicije u našoj zemlji (recimo kompanije Ziđin LingLong), nadležne inspekcije uzmiču kada treba izaći na teren i procesuirati ih zbog ugrožavanja životne sredine.

„Česti su slučajevi da pravna lica nisu procesuirana za krivična dela već za privredne prestupe, iako postoje jasni pokazatelji da bi kazna za krivična dela bila mnogo veća. Nažalost, bira se lakši put“, kaže Rajić.

Učensici panela složili su se da je podizanje svesti od najranijeg uzrasta ključno da bi se ekološka slika u Srbiji popravila. Nažalost, ubrzan razvoj i materijalizcija društva doveli su do toga da zaboravimo prirodu, a priroda nam pruža otpor što se ogleda u sve češćim prirodnim nepogodama. Zato je važno da pođemo od sebe, da odvajamo otpad u svom domaćinstvu, da recikliramo, i, što je najvažnije, poštujemo zakone o zaštiti životne sredine.

Milena Maglovski