Napuštanje fosilnih goriva biće otežano i skuplje ako se odreknemo nuklearne energije!

Vesti | Svet | Goriva | Nuklearna energija

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je objavila izveštaj o ulozi nuklearne energije u stvaranju čistog energetskog sistema. Nuklearne elektrane se suočavaju sa nesigurnom budućnošću u nekoliko svetskih zemalja, a njihovo zatvaranje bi, prema naučnim saznanjima, moglo da izazove rast emisija ugljen-dioksida koji bi se merio u milijardama tona. Iako predstavljaju čist energetski izvor, pojedine vlasti i građani im se protive usled bezbednosnih rizika i investicionih troškova.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema svom doprinosu energetskom miksu niskog ugljeničnog otiska, nuklearna energija se u 2018. godini našla na drugom mestu, odmah iza hidropotencijala. Ukupno 452 reaktora je proizvelo 2700 TWh električne energije, podmirivši 10 odsto globalnog snabdevanja.

IEA je saopštila da su nuklearne elektrane, tokom pedesetogodišnjeg perioda iza nas, svojim radom, umesto elektrana na fosilna goriva, atmosferu „spasle“ dodatnih 55 Gt ugljen-dioksida što je otprilike jednako dvogodišnjim emisijama od strane sektora energetike – ali sada se mnoga ovakva postrojenja nalaze pred samim krajem svog životnog veka.

Očekuje se da će do 2025. godine jedna četvrtina nuklearnih elektrana u razvijenim zemljama biti ugašena. Povrh toga, mnoge na američkom tlu se one „penzionišu“ i pre vremena.

Iako je produženje trajanja nuklearne elektrane značajno jeftinije nego izgradnja nove elektrane, ono i dalje iziskuje ulganje prilično velikih suma novca. Za 10 dodatnih godina za 1 GW nuklearne energije bi, u zavisnosti od stanja lokacije, bilo neophodno između 450 i i 895 miliona evra. Otežani tržišni uslovi su prepreka „revitalizaciji“ nuklearnih postrojenja.

Usled pomenutih izazova, analitičari pretpostavljaju da će kapaciteti nuklearne energije do 2040. godine opasti za dve trećine, sa 280 GW u 2018. na oko 90 GW u 2040. U tom slučaju bi se čovečanstvo, u cilju postizanja energetske sigurnosti, u još većoj meri oslanjalo na gas, navodi IEA.

Agencija je u svojoj studiji napisala i preporuke za donosioce odluka koje se tiču budućnosti nuklearne energije.

Jelena Kozbašić