Najlepši način da obeležite dan šuma – posadite drvo

Vesti | Srbija

Foto: AstraZeneca

Bez šuma neće biti ni nas, a na ovo nas je još jednom podsetio Međunarodni dan šuma koji se obeležava 21. marta. Samo jedno drvo godišnje može da proizvede preko 100 kilograma kiseonika, i apsorbuje blizu 20 kilograma ugljen-dioksida, tvrde naučnici, a ovo bi nesavesni pojedinci trebalo da imaju na umu kada sledeći put olako odluče da poseku stablo.

Na sreću, značaj drveća kod nas nije zaboravljen, a kako se krupnim korakom ide ka postizanju klimatske neutralnosti, ozelenjavanje naše zemlje odigraće presudnu ulogu. Međunarodni dan šuma ove godine je obeležen na najlepši mogući način – posađena su mlada stabla a sa njima i nada da ćemo uskoro disati čistiji vazduh.

U Beogradu posađeno 189 stabala

Ove nedelje lopate su vredno radile jer je na desnoj obali Save kod Beogradskog sajma posađeno 189 stabala u okviru akcije „Drvo za Beograd„. U akciji su učestvovali gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasadorka Velike Britanije Šan Maklaud sa predstavnicima britanskih kompanija i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević pri čemu je posađeno 61 stablo četinara i 128 stabala lišćara raznih vrsta.

Radojčić je sa ponosom istakao da je u akciji „Drvo za Beograd” do sada posađeno 2.107 stabala, a svoj doprinos dale su 84 kompanije i ambasade, na čemu je on posebno zahvalan. Takođe,  JKP „Zelenilo – Beograd” svake godine posadi više od 4.000 stabala kako bi uskoro 25 odsto naše prestonice činile zelene površine, u poređenju sa trenutnih 15 odsto.

„Uvek možemo više i važno je da svi dajemo doprinos borbi protiv klimatskih promena. Bilo gde da je posađeno, svako stablo doprinosi ovoj izuzetno važnoj borbi. Koliko je neophodna borba protiv virusa korona, toliko je i borba protiv klimatskih promena značajna, a i jedna i druga pokazuju da moramo delovati zajedno“, naglasio je Radojičić i dodao da je svako stablo neprocenjivo za zdravlje ljudi jer dva čoveka zahvaljujći jednom stablu udišu kiseonik.

Ambasadorka Maklaud, koja je takođe učestvovala u ovoj akciji, istakla je da će u novembru Velika Britanija biti domaćin međunarodne konferencije o klimatskim promenama, te da su šume i zelene površine ključne kako bismo očuvali biodiverzitet i dobili bitku protiv klimatskih promena.

Pored ambasade Velike Britanije, i mnoge britanske kompanije uzele su svoje učešće u ovoj plemenitoj inicijativi, a među njima je i kompanija AstraZeneka. Ova farmaceutska kompanija, koja tradicionalno učestvuje u akciji „Drvo za Beograd“, dala je svoj doprinos u vidu 70 sadnica javora.

„Kao društveno-odgovorna kompanija, kojoj je u fokusu zdravlje ljudi, težimo da budemo aktivni učesnici u zdravom društvu, planeti i poslovanju. Svesni smo značaja zelenih površina i drveća za kvalitet života u urbanim sredinama i posebno ponosni što već treću godinu zaredom dajemo svoj doprinos ozelenjavanju naše prestonice, kako bi postala zdravije mesto za život svih nas“, izjavio je Aleksandar Tripković, direktor kompanije AstraZeneka u Srbiji.

Takođe se oglasio i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević i istakao da ovo preduzeće, pored akcije „Drvo za Beograd“, obavlja i sadnju u okviru redovnog programa.

„Ovo preduzeće radi na teritoriji celog grada i održava 3.000 hektara. Sada orezujemo šiblje, obavljamo seču suvih grana, sakupljamo ostatke preostalog lišća, a za petnaestak dana počinje naš veliki ciklus košenja. Radimo ozbiljno i na investicionom održavanju naših površina,

Foto: Grad Leskovac

izgradnji novih dečjih igrališta i rekonstrukciji postojećih „, naveo je Stanojević.

Međunarodni dan šuma obeležen je i u drugim gradovima

I u drugim delovima Srbije Međunarodni dan šuma bio je povod da u ruke uzmu lopate i posade sadnice drveća. U Leskovcu su posađene sadnice ukrasne crvene šljive i bele breze u parku „Bambi“ kako bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi šumske vegetacije. U ovoj akciji učestvovalo je odeljenje za zaštitu životne sredine grada Leskovca u saradnji sa JKP „Komunalac“ , JKP „Grdelica “ i JP „Urbanizam i izgradnja Leskovac“.

Šef Odeljenja za zaštitu životne sredine u Leskovcu, Slađan Đikić, naveo je da je u svetlu odgovora na postojeće klimatske promene odlučeno da ovogodišnja tema obeležavanja Međunarodnog dana šuma bude „Pošumljavanjem protiv zagađenosti vazduha i klimatskih promena“.

„Naravno, ovo nije jedina prilika kada treba unapređivati šumski fond, posebno ako se uzme u obzir značaj koje šume imaju za život na zemlji. Šume su blago zato što smanjuju koncentraciju ugljen dioksida u vazduhu, zaustavljaju degradaciju zemljišta, štite od svih vrsta erozija, štite biodiverzitet koji predstavlja osnovu preživljavanja, brzo i efikasno reaguju na klimatske promene, štite od poplava, predstavljaju „pluća“ grada i štite zdravlje i životnu sredinu. Zbog svega ovoga, danas ćemo, pored čišćenja i uređenja, posaditi 26 sadnica dekorativnog drveća koje je karakteristično za parkovske površine.“, istakao je Đikić.
Grad Leskovac izuzetno vrednuje i razume značaj zaštite životne sredine, naročito danas kada je to jedna od največih potreba savremenog društva, navodi se na zvaničnom sajtu Grada Leskovca.

Da je to tačno govori i projekat „Pošumljavanje devastiranih površina park šume Hisar i površine kod reke Veternice“  gde je ovaj grad uspeo da se, učešćem na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine, izbori za finansijska sredstva koja će poslužiti za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja.

„Zdrava životna sredina je nasušna potreba savremenog čoveka, a ne puki zajednički interes, i kao takva iziskuje celokupan društveni angažman, koji opet počiva na ličnoj odgovornosti svakoga od nas. Jedino sa takvom ekološkom svešću, našu generaciju čeka svetla budućnost. Zato sačuvajmo naše šume da bi one čuvale nas“, zaključio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović povodom Međunarodnog dana šuma.

Milena Maglovski