Nacionalni park Đerdap pod pretnjom masovne izgradnje

Svetski dan zaštite životne sredine ove godine obeležen je juče pod sloganom „Vreme je za prirodu“, a glavna tema je bila očuvanje biodiverziteta.

Povodom ovog datuma, WWF Adria ističe da je primarna uloga zaštićenih područja upravo očuvanje biološke raznovrsnosti, ali da se ona često zanemaruje, dok prednost preuzimaju aktivnosti kao što su masovna izgradnja, masovni turizam, šumarstvo i druge neodržive aktivnosti.

Foto: Wikipedia/Ona veruje

Najnoviji primer te negativne prakse dešava se u Nacionalnom parku Đerdap, koji takođe 5. juna obeležava svoj dan. Obeležavanje je u senci najave masovne izgradnje apartmana, pristaništa i bazena u zaštićenom području „Arheološko nalazište – Lepenski vir“. WWF Adria je zajedno sa Koalicijom 27 i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uputila komentare na Plan detaljne regulacije Opštini Majdanpek, ističući da dokument ignoriše struku i zakonsku regulativu iz oblasti zaštite prirode.

“Značaj zaštićenih područja je odavno prepoznat u globalnim politikama, ne samo za očuvanje biodiverziteta, već i za socio-ekonomski razvoj. Očuvanje biodiverziteta je pogotovo sada u fokusu, u vreme kada se borimo sa pandemijom i kada je neophodno da odredimo još konkretnije i ambicioznije ciljeve za zaštitu biološke raznovrsnosti u okviru Konvencije o zaštiti biodiverziteta. Ne smemo više uništavanje prirodnih resursa pravdati razvojem. Izgradnja na najvrednijim prirodnim staništima nije razvoj, već uništavanje brojnih potencijala za održivi razvoj. Očuvani nacionalni parkovi i očuvana priroda bi trebalo da bude interes, ali i odgovornost svih sektora”, ističe Goran Sekulić iz organizacije WWF Adria.

Foto: Wikipedia/Gojko Gavrilo

Sekulić dodaje da su zaštićena područja izložena raznim pritiscima zbog čega njihovo upravljanje često nije u skladu sa principima zaštite prirode i dovodi do gubitka biodiverziteta i prirodnih vrednosti. U Srbiji se oko 7 odsto teritorije nalazi pod zaštitom, iako se Međunarodnom konvencijom o zaštiti biodiverziteta obavezala da će do 2020. godine taj procenat povećati na 17 odsto.

„Uništavanje prirodnih resursa i uzurpacija javnih prostora su postali pravilo, a ne izuzetak u odnosu javnih vlasti prema javnom dobru“, naglašava Mirko Popović iz RERI-ja. „Nasrtaji na Kalemegdansku tvrđavu i Nacionalni park Kopaonik su žalosni primeri odnosa države prema prirodnim dobrima. Kako da očekujemo da Đerdap bude izuzetak? Bilo je samo pitanje vremena. Najveći problem zapravo leži u tome što institucije koje bi trebalo da brane prirodne resurse i životnu sredinu štite privatne interese i takozvane investicije. Pravo na zdravu i očuvanu životnu sredinu, nažalost, neće nam omogućiti država, moramo se za njega izboriti sami“, zaključuje Mirko Popović.

Izvor: WWF i RERI