Na sednici Vlade CG donete važne odluke za očuvanje životne sredine u Pljevljima

Foto: Wikipedia/Julian Nyča

Premijer Duško Marković saopštio je u četvrtak, 17. oktobra, u Pljevljima, nakon 139. sednice Vlade održane u tom gradu, da je lokacija održavanja sednice određena kako bi Vlada baš u Pljevljima donela važne odluke za razvoj i za građane Pljevalja.

„Danas smo u Pljevljima održali sednicu Vlade kako bismo baš ovde doneli važne razvojne odluke za ovu opštinu i građane Pljevalja i istovremeno započeli proces otklanjanja negativnih posledica po životnu sredinu. Te posledice nastale su eksploatacijom prirodnih resursa, a istovremeno su mogle uticati, ili su uticale, na zdravlje stanovništva. Danas Vlada šalje jasnu poruku da je njeno opredeljenje održiv razvoj koji pre svega podrazumeva odgovoran odnos prema životnoj sredini i valorizaciju resursa u skladu sa najvišim ekološkim standardima – u interesu današnje, ali i budućih generacija“, rekao je predsednik Marković na konferenciji za medije nakon sednice Vlade.

Premijer je rekao da su Pljevlja uvek bila okosnica crnogorske industrije i da se današnji ekonomski razvoj ne može zamisliti bez valorizacije brojnih potencijala ove opštine, ali i sanacije onoga što je devastirano.

„Nažalost, u periodu kada su u Pljevljima nastajali privredni i industrijski giganti, nisu postojali niti su bili obavezujući visoki standardi zaštite životne sredine. A to je u dugom periodu rada i eksploatacije dovelo do devastacije prostora i visokog nivoa zagađenja zemljišta, vode i vazduha. Zbog toga danas građani Pljevalja nemaju onaj kvalitet života koji bi bio srazmeran resursima koje Pljevlja imaju i kojima raspolažu. Ponoviću, sadašnja potreba da razvijamo Crnu Goru mora biti zasnovana na dinamičnoj ekonomskoj politici oslonjenoj na održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Pored toga, novi sadržaj razvojnih politika treba da podrazumeva i sanaciju narušenog poretka u prirodi i prostoru. Eksplotacija prirodnih resursa u ovoj sredini rezultirala je stvaranjem nove ekonomske vrednosti. Ali sada je na nama obaveza da jedan deo te vrednosti planski uložimo u sanaciju posledica, a drugi deo u budućnost, u kreiranje novih kvalitetnih radnih mesta i zdravog životnog okruženja“, rekao je premijer.

U Pljevlja ulažemo gotovo 100 miliona eura

Predsednik Vlade Crne Gore je rekao na konferenciji za medije da su u Pljevljima u toku investicije vredne gotovo stotinu miliona eura:

„U toku je sanacija dve ekološke crne tačke: Deponije pepela i šljake Maljevac (TE Pljevlja) – radovi su već u toku i koštaće 3,2 miliona eura; Flotacionog jalovišta rudnika Šuplja Stijena – odabran je izvođač radova vrednih 7,8 miliona eura; otvorene su ponude za ekološku rekonstrukciju termoelektrane u koju će biti uloženo 54 miliona eura; usaglašen je koncept i način finansiranja toplifikacije grada iz termoelektrane kao osnovnog i najracionalnijeg izvora toplote; došli smo do odgovarajućeg modela ekološke naknade. Vlada je danas dala saglasnost na predlog odluke Opštine Pljevlja, kojom će se, na pravedan način, od najvećih zagađivača u opštinski budžet svake godine slivati između 2.5 i 3 miliona eura namenskih sredstava. U toku su radovi na rekonstrukciji regionalnog puta Pljevlja – Metaljka, u dužini od skoro 17 kilometara, za koji smo izdvojili 12 miliona eura. Otvorene su ponude za rekonstrukciju magistralnog puta Pljevlja – Mihajlovica vrednosti 8 miliona eura. Završili smo magistralni put Crkvice – Vrulja vrednosti 5 miliona eura, kao i projekte rekonstrukcije mosta na Tari i prilaznih saobraćajnica. Dakle, u Pljevlja se ulaže slovom i brojem – 100 miliona eura“, rekao je Premijer.

Predsednik Marković je rekao da je danas na sendici bilo reči i o dugu opštini Pljevlja po osnovi koncesija i da je Vlada zadužila Poresku upravu, nadležni sekretarijat Opštine Pljevlja i zaštitnika državnih interesa da pronađu adekvatno rešenje i da se nedostajuća sredstva budžetu opštine Pljevlja po osnovu nenaplaćenih koncesija obezbede.

Zeleno svetlo za bolnicu u Pljevljima, crveno za male HE

Predsednik Vlade je rekao da je na današnjoj sednici bilo reči i o otežanom funkcionisanju bolnice u Pljevljima zbog neadekvatnih prostornih kapaciteta.

„Mi moramo u Pljevljima, kao i u celoj Crnoj Gori, da obezbedimo veći nivo i veći kvalitet zdravstvene zaštite. Zbog toga je Vlada danas zadužila Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija i Upravu javnih radova da u najkraćem roku pronađu način i model za početak gradnje nove bolnice u Pljevljima“, rekao je predsednik Vlade.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Premijer je rekao da je na današnoj sednici predmet pažnje Vlade bilo i pitanje malih hidroelektrana.

Podsećam da je ovaj program nesporno omogućio novi zamah ulaganja u proizvodnju električne energije. Ali je u tom razvojnom zamahu bilo i propusta koji bi naneli štetu prirodi. U pojedinim slučajevima ovaj koncept razvoja promašio bi svoj cilj – a to je unapređenje kvaliteta života i razvoj lokalnih zajednica, koji ne može teći odvojeno od očuvanja jedinstvene prirode i zdrave životne sredine na tim lokalitetima. Zato je danas Ministarstvo ekonomije dobilo zaduženje da, za početak, otpočne pregovore o sporazumnom raskidu ugovora o gradnji male elektrane na reci Bistrici u Bijelom Polju, zatim na Murinskoj reci, Komarinskoj i Đuričkoj reci u Plavu, Trepačkoj reci u Andrijevici i Bukovici u Šavniku“, kazao je predsednik Vlade Duško Marković.

Na pitanje novinara da li se, s obzirom na dobre ekonomske rezultate Vlade razmišlja o povećanju plata u zdravstvu i prosveti, premijer Duško Marković je rekao da će plate biti povećane u 2020. i 2021. godini i to ne simbolično već suštinski.

Izvor: Vlada Crne Gore