Na prvoj liniji odbrane reka od malih hidroelektrana borci starosti od 1 do 101

Foto: Facebook (screenshot)

Protest koji je u subotu, 13. juna, u podne, u Beogradu organizovao pokret „Odbranimo reke Stare planine“ okupio je ljubitelje prirode različitih starosnih dobi, pa su se u masi mogle videti i bebe koje su majke nosile u naručju, ali i stariji, strastveni aktivisti za očuvanje životne sredine.

Iako „Ne za MHE!“ u ovom slučaju vodi poreklo sa Stare planine, slogan „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“ je privukao stanovnike svih krajeva Srbije sa različitim brigama za okruženje, pa se ispred Vlade našlo mnoštvo drugačijih apela ispisanih na transparentima. Demonstranti su zahtevali i zaštitu Savskog nasipa, Fruške gore, kao i drugih reka i planina od interesa investitora, ali i povratak jedne beogradske trole.

Glavna poruka koju su okupljeni želeli da pošalju nadležnima jeste da odmah, bez odlaganja, donesu odluku o zabrani gradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa. Jedna od alternativa koju su predložili neki od protestanata jeste povećanje kvota za solarne elektrane.

Zločin prema prirodi ne zastareva!

Prema rečima jednog od vođa pokreta Aleksandra Jovanovića Ćute, u toku je napad na sve što je zdravo u Srbiji. Rečeno je da aktivisti više nemaju vremena za laži vlasti, te je stoga Jovanović simbolično proglasio ekološku autonomiju Parka prirode Stara planina, uz objašnjenje da, dok se ne uspostavi pravna država, građani imaju pravo da sprovode zakon.

Foto: Facebook (screenshot)

„Ako ne vadite cevi kako ste obećali, mi ćemo da ih vadimo“, kazao je on. Povrh toga, Jovanović je najavio prekid svake komunikacije sa svim državnim organima.

Male hidroelektrane derivacionog tipa nanose neverovatne štete životnoj sredini i remete funkcionisanje ekosistema, istovremeno proizvodeći nepristojno malo energije i izazivajući nezadovoljstvo desetina hiljada ljudi, na osnovu čega određeni pojedinci i grupe stiču profit, podsetio je u svom govoru dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić i dodao da tri godine o njihovom katastrofalnom ekološkom uticaju pokušavaju da informišu širu javnost. Ristić je istakao da učesnici protesta očekuju da predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ispune obećanje o zabrani gradnje u zaštićenim područjima i formiranju komisije sastavljene od predstavnika ministarstava i organizacija i nezavisnih eksperata.

„Dok čitav svet napušta proizvodnju energije iz uglja, naša država gradi dve nove termoelektrane na njegovu najprljaviju vrstu – lignit“, skrenula je pažnju naučna savetnica na Institutu hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević i iznela još jedan od zahteva – poštovanje Ustavom zagarantovanog prava na zdrav život.

Foto: Facebook (screenshot)

O tome kako će se zagađenje vazduha, dodatno pogoršano korišćenjem malopre pomenutih prljavih energenata, manifestovati je pričao pulmolog Dejan Žujović. On je upozorio na to da će zbog zagađenog vazduha jedna od deset osoba dobiti karcinom pluća, jedno od desetoro dece do četiri godine će se razboleti, a od desetoro ljudi starijih od 35 godina koji budu imali probleme sa srcem ili centralnim nervnim sistemom, odnosno oni koji budi imali šlog, pedeset odsto njih će to imati zbog ovakvog vazduha. „To nije problem, to je genocid“, naglasio je Žujović.

Bez obzira na to što MHE generišu čistu energiju, benefiti njihove upotrebe su minimalni. Miomir Kostić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, je objasnio da bi gradnja 800 malih hidroelektrana predviđenih planom uništila sve reke i rečice kod nas, a da bi se proizvodnja električne energije u našem elektoenergetskom sistemu bi se povećala za samo nekoliko procenata. Poručio je da bi trebalo crpeti i stimulisati druge obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli i minijaturne vetrenjače koje bi se postavljale po krovovima. Kostić je ocenio da se to ne radi zato što bismo to mogli da koristimo svi, a ne samo privilegovani.

Jelena Kozbašić