Na koji način je pandemija pomogla divljem cveću?

Foto-ilustracija: Unsplash (Dabir Bernard)

Vazduh je dosta čistiji, značajno se smanjila buka, brojne životinje su prestale da se skrivaju i vratile se u gradska područja, ali šta je sa cvećem?

U mnogim zemljama prestalo se sa košenjem divljeg cveća pored puta ili na ivicama parkova.

Mnogi se zalažu i za to da se ovo cveće ne seče i da se proredi košenje trave. Među njima je i dobrotvorna organizacija za divlje biljke „Plantlife“, koja napominje da prestanak određenih komunalnih radova usled pandemije može biti veoma koristan za prirodu u gradskim sredinama.

Razlozi za smanjenjem aktivnosti ovih službi svode se na uštedu novca, ali je često su prouzrokovani i odlukom osoblja da ostane u izolaciji ili, u nekim slučajevima, zbog zaraze.

Vlasti mnogih zemalja rešile su i da ograniče seču cveća, a da komunalne poslove službi preraspodele na prikupljanje i odnošenje smeća.

Sve ove promene doprinose raskošnom oporavku divlje prirode na ovim malim livadama, u čemu će posebno uživati pčele, leptiri, slepi miševi i drugi oprašivači.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anatoly S.)

Dodatnu korist za cveće predstavlja i smanjenje saobraćaja. Ivice kolovoza često su natopljene azotom iz izduvnih gasova iz vozila, što često potpomaže određenim otpornijim vrstama koje postepeno postaju dominantnije i gotovo invazivne u odnosu prema nežnijem divljem cveću, zbog čega ga ima sve manje. Prema procenama, prošle godine je u Velikoj Britaniji zbog saobraćaja nastradalo i oko 100.000 ježeva, 100.000 lisica, 50.000 jazavaca, 30.000 jelena godišnje, kao i sove i mnoge druge vrste ptica i insekata.

Samo u Velikoj Britaniji gradske zelene površine nastanjuje oko 700 vrsta divljih cvetova, što čini 45 odsto ukupne flore u toj zemlji. Ipak, svakog proleća to cveće biva pokošeno, i pre nego što procveta.