Mračna strana energetske tranzicije – nesigurna budućnost radnika u rudnicima uglja

Vesti | Svet | Goriva | Ugalj

Foto-ilustracija: Pixabay

Iako zatvaranje jednog od poslednjih rudnika uglja u Engleskoj na prvu loptu zvuči kao odlična vest koja najavljuje održiviji energetski miks koji se više oslanja na obnovljive izvore, stavite se u kožu rudara i ostalih radnika za koje ovo znači nesigurnu budućnost i upitnu finansijsku situaciju.

Od Industrijske revolucije u drugoj polovini 18. veka do danas, Ujedinjeno Kraljevstvo se u proizvodnji električne energije u velikom obimu oslanjalo na ugalj. Odluka i napori Engleza da do 2025. godine iz svog elektroenergetskog sistema odstrane prljavi energent su utoliko značajniji.

Nedavno je stavljen katanac na jedan od rudnika koji daje svoj doprinos elektroenergetskom sistemu zemlje gotovo 200 godina – Bredli u okrugu Durham.

Nakon što su propali planovi za njegovo proširenje, površinski kop godišnje proizvodnje od 150.000 tona uglja je zatvoren.

Zaposleni koji su tako ostali bez posla su se našli u neizvesnim životnim okolnostima, a zatvaranje rudnika na tlu njihove zemlje im posebno teško pada s obzirom na to da je Ujedinjenom Kraljevstvu i dalje neophodno čak 8 miliona tona fosilnih goriva godišnje. Ta količina se doprema iz Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Vađenje uglja iz dubinskih kopova u Engleskoj je stalo 2015. godine. Trenutno ograničeni broj tamošnjih podzemnih rudnika obezbeđuje male količine ovog energenta. Što se tiče ostalih konstitutivnih delova Ujedinjenog Kraljevstva, radi tek nekoliko lokacija za eksploataciju uglja u Škotskoj i Velsu.

Usled buđenja svesti o štetnosti klimatskih promena za našu planetu, zaokret od fosilnih goriva je postao globalni trend.

Jelena Kozbašić