Misija za predviđanje klimatskih promena na Arktiku odložena usled pandemije

Pandemija koronavirusa je sprečila desetine naučnika da se pridruže istraživačkoj misiji na Arktiku čiji je cilj poboljšanje modela za predviđanje klimatskih promena.

Pred misijom MOSAiC je ključna faza istraživanja, ali desetine naučnika i dalje u karantinu čekaju dozvolu da se pridruže jednogodišnjoj ekspediciji koja košta 140 miliona evra.

Neko vreme je međunarodnoj misiji pretilo da bude otkazana, pošto je jedna po jedna zemlja uvodila zabranu putovanja radi suzbijanja koronavirusa, što je pokvarilo planove za dopremanje opreme i namirnica, i za slanje ljudstva na nemački istraživački brod „Polarstern“ koji je nepokretan na Arktiku od septembra.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Naučnik koji proučava atmosferu na Univerzitetu u Koloradu Metju Šup, jedan od vođa ekspedicije MOSAiC, navodi da su vesti o pandemiji koronavirusa uznemirile ljude koji su ljutu arktičku zimu proveli na brodu „Polarstern“.

„Neki su samo želeli da odu kući, kod svojih porodica“, rekao je Šup Asošiejted presu u video-intervjuu iz nemačke luke Bremerhafen, gde je s još 90 naučnika i članova posade u karantinu, kako bi se pre putovanja na sever potvrdilo da nisu zaraženi koronavirusom.

Organizatori s Instituta Alfred Vegener za istraživanja Zemljinih polova i okeana uspeli su prošlog meseca da nekoliko ljudi s „Polarsterna“ vrate avionom preko Kanade. Ostatak posade biće zamenjen uz pomoć dva nemačka istraživačka broda koji će se s Polarsternom sresti na rubu zamrznute oblasti Severnog ledenog mora.

Zbog toga će „Polarstern“ morati daa na tri nedelje da napusti za naučnike važnu, sadašnju poziciju, i to u kritično vreme promene godišnjih doba na Arktiku.

„Na korak smo od početka sezone topljenja morskog leda i to je za nas zaista važno prelazno doba. To bi moglo da se dogodi bez nas, jer brod može da tada ne bude tamo. To ugrožava naš zadatak“, kazao je Šup.

Da ne bi propustili bar ključne podatke, istraživači će na ledu ostaviti neke instrumente, uključujući toranj visok 11 metara sa opremom za atmosferska merenja, i nadati se da će ga zateći kad se vrate.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

„Led bi mogao prosto da se pokrene i da uništi sve. Nadamo se da se to neće desiti“, rekao je Šup.

Dodatni problem je što je morski led počeo da puca i da se kreće ranije nego što se predviđalo, što je znak mogućih budućih promena Arktika ako se nastavi globalno zagrevanje.

„To je izazovno, ali moramo da se suočimo s tim da bismo obavili merenje“, rekao je Šup.

Naučnici su već prikupili dragocene podatke od septembra, kada je na Arktik otišlo 100 istraživača i posade iz 17 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Francusku, Kinu i Veliku Britaniju.

Šup je kazao da će merenja koja su naučnici uspeli da sprovedu tokom duge arktičke zime, poboljšati modele koje koriste da izračunaju kako sneg izoluje morski led i utiče na kretanje energije.

„Naravno da u načelu znamo kako to funkciooniše, ali sada imamo posmatranja koja će nam reći kako se to zaista događa“, dodao je Šup.

Izvor: Zelena Srbija