Mikroplastika-tihi ubica okeana

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema procenama više od 150 miliona tona plastičnog otpada trenutno se nalazi u okeanima. Plastični otpad koji nalazimo po morskim obalama, uključujuči i onaj koji pluta, samo je jedan mali deo onoga što se zapravo nalazi pod vodom. 

Naučnike zabrinjava činjenica da u morima, okeanima i po morskom dnu ima sve više mikroplastike. Ona polako postaje jedan od glavnih problema za podvodni ekosistem. Ribe, ajkule, kitovi i druge morske životinje svakog dana progutaju velike količine mikroplastike, nakon čega se ona dalje lancem ishrane prenosi na ostale životinje. 

Istraživanja su pokazala da plastični otpad upija otrovne hemikalije koje kada se nađu u organizmu životinja izazivaju razne zdravstvene probleme. 

Naučnici još nisu utvrdili kakav uticaj na zdravlje ljudi ima ishrana ribom koja u sebi sadrži tragove mikroplastike. Međutim poznato je da ona izaziva neplodnost kod nekih morskih životinja, dok mnoge umiru zbog neuhranjenosti jer “jedu” plastiku. 

Mikroplastika je zbog svega navedenog postala veliki problem – kako izbeći nešto čega sve više ima u prirodi, vodi i hrani? Kako bi se nešto promenilo potrebno je da sprečimo odlaganje plastičnog otpada na mesta koja nisu za to predviđena i da što više recikliramo.

Tokom prošle godine, naučnici su sa dna Mediterana, blizu Italije, u sedimentima pronašli skoro 1,9 miliona komadića plastike po kvadratnom metru.

Sitni komadići plastike manji od 5 milimetara, koji su nastali raspadanjem većih komada, vlakna iz odeće i drugi sintetički tekstil, pronađeni su u uzorcima.

Prema procenama čak do 12 miliona tona plastičnog otpada svake godine, preko reka, stigne do okeana.  

Evropska komisija traži najbolje rešenje za očuvanje i zaštitu mora, okeana i kopna i ima plan kako da se postupno smanji proizvodnja i upotreba plastike. Jedan od glavnih ciljeva je da do 2030. godine sva plastična ambalaža mora da bude pogodna za recikliranje.

Zabrinjavajuć je podatak da se u Evropi proizvede 60 miliona tona plastike, od čega se svega 30 odsto reciklira. Mnoge države donele su zakone kojima zabranjuju plastične predmete za jednokranu upotrebu koji se teško recikliraju, a koji odmah potom završe na deponijama ili u okeanima.

Da bi se nešto promenilo mora se delovati globalno, jer ovo nije lokalni problem.

Milica Radičević