Milutin Folić: Zagađenje u Beogradu je posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma

Vesti | Srbija

U poslednjih pet godina po pitanju ekologije urađeno je više nego za prethodnih 30, a zagađenje je posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma koji se sada menja u korist pešaka, biciklista i javnog prevoza, rekao je arhitekta Milutin Folić koji je do skoro obavljao dužnost glavnog gradskog urbaniste, za portal Espreso.

Foto: Grad Beograd

Prema Folićevim rečima, postoje tri osnovne smernice daljeg urbanog razvoja grada.

– Na prvom mestu je izmeštanje industrijskih zona iz centra čime se omogućava izgradnja stambeno-poslovnih kompleksa uz racionalno korišćenje postojeće infrastrukture. Druga smerenica je spuštanje na reke čime se koristi najveći prirodni potencijal prestonice. Do kraja sledeće godine biće uklonjena pruga koja decenijama odvaja Palilulu, Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev i Savski venac od priobalja. Konačno, tu je i promena ka ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom se prioritet daje pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu. Najznačajniji je najavljeni početak izgradnje metroa kao i primarna mreža biciklističkih staza prema projektu „Beograd biciklom“, rekao je Folić.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, Folić navodi da su u cilju smanjenja zagađenosti realizovani određeni projekti, ali i usvojeni oni čija se realizacija očekuje u narednim godinama.

– Neki od ostvarenih i planiranih projekata su nove pešačke zone, pasarele, biciklističke staze, parkovi, trotoari, drvoredi, prerada otpada, prerada otpadnih voda, zaustavljanje divlje gradnje, ukidanje parking mesta u centru, elektro-autobusi…Uređeni su Cvetni trg, Slavija, Obilićev venac, pešačka zona Zemuna, Park Ušće, Sava Promenada, ali i čitav niz urbanih džepova poput skvera Mome Kapora, skvera kod Stare Hercegovine, platoa Milana Mladenovića, Devojačkog parka i okoline Kalenić pijace, dodao je Folić.

On ističe da je jedan od važnijih projekata povećanje udela bicikla u saobraćaju.

– Osnovni cilj je rastrećenje saobraćaja i prilagođavanje bicikala vidovima gradskog prevoza. U Beogradu postoji 83 kilometra biciklističkih staza, a plan je da se u naredne četiri godine izgradi još oko 120 kilometara od čega će oko 90 ići postojećim ulicama, a 30 će biti novoizgrađene biciklističke staze. Bicikl u Beogradu koristi oko jedan odsto sugrađana, a želja je da ga u narednih nekoliko godina koristi pet odsto,  dodao je Folić.

Kako je rekao,  Trg Republike, Studentski trg, Vasina ulica i Topličin Venac  biće pretvoreni u pešačku zonu i popločani kamenom.

– Studentski trg će dobiti novu fontanu i spomenik Zoranu Đinđiću. U parku na Topličinom vencu biće postavljeno pet skulptura Olge Jevrić, novo zelenilo, igralište i česma. U Karađorđevoj ulici trotoari će biti prošireni i popločani, dok će priobalni deo osim šetališta dobiti i dečija igrališta, klupe, rasvetu i velike zelene površine.  Savska ulica sa Trgom Stefana Nemanje će biti uređena kao novi centralni gradski trg, na kojem će biti podignut spomenik Stefanu Nemanji, dok će zgrada železničke stanice postati muzej. Rekonstrukcijom Ulice kneza Miloša i izgradnjom podzemne garaže za 450 vozila, trotoari će biti oslobođeni za pešake, bicikliste i drvorede. Ulica će posle rekonstrukcije imati šest saobraćajnih traka. Pasarela na Kalemegdanu će povezati Beogradsku tvrđavu sa priobaljem. Terazijskom terasom biće obezbeđen silazak prema reci do Ulice kraljice Natalije. Park Ušće će biti uređen do Zemuna, istakao je Folić.

Nakon izgradnje prvog kilometra Sava promenade, naveo je Folić, razvoj priobalja biće nastavljen do spajanja Kalemegdana i Ade Ciganlije.

– Promenada će imati biciklističke i pešačke staze, drvorede, zelene površine, silaske na reku, dečija i sportska igrališta, kvalitetnu rasvetu i druge sadržaje. Novi bulevar u okviru Beograda na vodi ići će paralelno sa Savskom ulicom i povezati Bulevar vojvode Mišića sa Karađorđevom. Dug dva kilometra i širok 40 metara, imaće nove drvorede u tri reda, pešačke trotoare popločane kamenom, biciklističke staze i klupe. Uz bulevar će biti i izgrađen centralni park na dva hektara, rekao je Folić.

Kada je u pitanju proširenje pešačke zone Knez Mihailove, ono obuhvata realizaciju niza projekata razvijanja pešačkih zona u centru grada.

– Grad nastoji da razvija „zelenu mrežu“ pešačkih prostora u centru kako bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijenti od šireg značaja za identitet grada. Cilj je smanjenje korišćenja automobila i stvaranje zelenijeg, zdravijeg i prijatnijeg mesta za život, objasnio je Folić.

On ističe da će suzbijanje divlje gradnje očuvati Beograd, omogućiti mnogo veći priliv sredstava u budžet, izgradnju infrastrukture i osigurati gradnju bezbednih objekata prema propisima i standardima. Folić podseća da će izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, ali i preradu otpada u Vinči koja će podrazumevati selekciju otpada i pretvaranje u energiju, umnogome doprineti očuvanju životne sredine i smanjenju zagađenja.

Izvor: Portal Espreso/ Grad Beograd

Milisav Pajević