Mere zabrane kretanja pogodovale krivolovcima, rezultat – sve manje divljači u Srbiji

Širom Srbije stižu informacije da su pojedini, između ostalog, mere zabrane kretanja iskoristili da se povuku u svoje vikendice ili salaše i odatle nesmetano, nelegalno love divljač. Zato ne čudi zebnja lovnih radnika šta bi nove zabrane kretanja mogle da izazovu. Mogućnost ponovnog uvođenja nekih mera kao odgovor na ‘zahuktavanje’ pandemije koronavirusa, zabrinuo je i lovce. Tokom prolećnog karantina, u pojedinim lovištima je nakon ukidanja mera primećen drastičan manjak divljači. Zabrana kretanja, očigledno, pogodovala je krivolovcima koji su je iskoristili za svoju rabotu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Carroll)

Po rečima Gorana Kaurića, predsednika Lovačkog društva „Diana“ iz Lukinog Sela (koje je član Lovačkog udruženja „Zrenjanin“), kada je nedavno obavljeno brojanje srneće divljači u tamošnjem lovištu, konstatovano je da jedinki pomenute vrste ima duplo manje u odnosu na prethodno brojanje. „Situacija zaista postaje alaramantna, ali većina ljudi, čak i oni koji bi trebalo time da se bave, ne shvataju veličinu problema. Krivolov nije samo krađa divljači, to je ozbiljan udar na budžet države! Divljač je državno dobro, za čije korišćenje lovačka udruženja plaćaju naknadu. Ali, nije samo to u pitanju, problem je mnogo širi. Lovokradica ubije srndaća i proda ga na crnom tržištu za nekoliko desetina evra, a da je došao neki lovac – turista iz inostranstva, u legalnom lovu on bi platio tu divljač nekoliko hiljada evra“, kaže Kaurić.

Širom Srbije stižu informacije da su pojedini, između ostalog, mere zabrane kretanja iskoristili da se povuku u svoje vikendice ili salaše i odatle nesmetano, nelegalno love divljač. Zato ne čudi zebnja lovnih radnika šta bi nove zabrane kretanja mogle da izazovu.

Nedostatak divljači primećen širom Srbije

Računica u ovakvim slučajevima pokazuje da se krivolovom potpuno obezvrede i obesmisle godine uloženog truda lovaca i lovnih radnika na uzgoju divljači. Ako nema kvalitetne i(li) trofejne divljači, nema ni lovaca, turista. Njihovim nedolaskom nije na gubitku samo lovstvo, već i ugostiteljski sektor; hotelijeri, vlasnici kafića i restorana.

Slučaj nedostatka divljači nakon ukidanja vanrednog stanja nije samo primećen u Lukinom Selu, već širom Srbije. Stručne službe su nakon ublažavanja mera karantina konstatovale manjak raznih vrsta divlje faune, ali su bili nemoćni da nešto učine. Nemaju dokaze, već samo indicije i pretpostavke koje na sudu nemaju nikakvu vrednost.

Uhvaćeni na delu, ali…

Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pociecha)

Nažalost, mnogo je slučajeva kada su krivolovci uhvaćeni na delu, ali su na sudu uspeli da se izvuku, često i da prođu sa minimalnom kaznom. Bilo je slučajeva da se krivica dokaže, krivolovci osude i nakon parničnog postupka dužni su da lovačkom udruženju nadoknade štetu. Kao po pravilu, njihov ‘ceh’ je daleko veći od imovine kojom raspolažu, pa lovačke organizacije ostaju, i pored višemilionske štete, praznih ruku.

Primera radi, u Temerinu 2010. godine, na delu (dok su tranžirali ubijenu srneću divljač) uhvaćen je dvojac koji je potom osuđen na zatvorske kazne, te da tamošnjem lovačkom udruženju nadoknade šest miliona dinara. Jedan od njih, navodno, ništa nije imao na svom imenu, drugi minimalnu penziju od koje je, dok nije preminuo, polovina išla za naknadu štete, koja do sada nije nadoknađena ni petinu od ukupne vrednosti.

Mnogi od onih sklonih lovokrađi opremljeni su vrhunskom opremom, skupim džipovima, snajperskim puškama, čak i termovizijskim kamerama, te i po mraku uočavaju divljač, ali i ljude. Njihova kriminalna aktivnost, s obzirom da se odvija u atarima i šumama, ostaje nevidljiva velikom broju ljudi, ali i državi, koja zbog njihove aktivnosti svake godine gubi, u najmanju ruku, stotine hiljada evra.

Autor: Dušan Knežić

Izvor: Agroklub.rs