Međunarodni dan reka u BiH – „Naše reke, naše blago!“

Foto-ilustracija: Pixabay

Pad prirodnih resursa, gubitak biodiverziteta i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju stanje životne sredine. Povoljno stanje životne sredine je neophodno za ljudski opstanak i temelj našeg ekonomskog prosperiteta. Neodrživo korišćenje prirodnih resursa, se može prevazići, ako ćemo slediti principe održivog razvoja u planiranju korišćenja prirodnih dobara.

Bosna i Hercegovina sa više od 9.200 m3 vode po glavi stanovnika najbogatija je zemlja pijaćom vodom u regionu i među deset najbogatijih zemalja u Evropi. To sasvim jasno ilustruje važnost vodnih resursa za zemlju i za region. Ljudi su tradicionalno osetljivi na vodne resurse i jako dobro prepoznaju njihovu važnost. U svim obuhvaćenim zaštićenim područjima, vodni resursi su od velike egzistencijalne važnosti lokalnoj zajednici. Kako bi sprečili ugrožavanje stanja životne sredine WWF radi na očuvanju vodnih resursa Trebišnjica te reke Hrčavka u Nacionalnom parku Sutjeska.

Trebišnjica je jedna od najvažnijih reka u regionu pa je lokalitet Neretve i Trebišnjice je jedan od prioritetnih rečnih slivova WWF-a. Hidrosistem reke Trebišnjice je zamišljen i postavljen u 1970-tim, ali danas je koriste tri elektroprivrede, 4 agencije za vode, poljoprivrednici iz 3 politička entiteta te vodosnabdevanje u tri države. Sliv reke Trebišnjice deli i EU granica.

– Jedino se vrlo uskom saradnjom i koordinacijom najvažnijih korisnika voda Trebišnjice mogu postići ekonomski rast, socijalna pravednost i ekološka prihvatljivost, kako celokupno tako i za svakog pojedinog korisnika.“ izjavio je Zoran Mateljak, direktor Udruženja “Dinarica”.

WWF smatra da bi važan korak ka održivom korišćenju vodnih resursa u slivu Trebišnjice bio Iskaz namere vlada s područja Trebišnjice za uskom saradnjom u cilju ispunjenja i zajedničkih i pojedinačnih ciljeva. Kako bi se omogućila neutralna i transparentna platforma za dijalog ključnih aktera WWF radi sa ključnim akterima o održivom upravljanu vodama Trebišnjice.

Nacionalni park Sutjeska: Uprkos intenzivnom tehnološkom razvoju, društvo će uvek u velikoj meri zavisiti od prirodnim vrednostima i prirodnim resursima. Nacionalni park Sutjeska najstariji je nacionalni park u Bosni i Hercegovini. Jedno je od biološki najraznovrsnijih područja u jugoistočnoj Evropi u kojem se nalazi više vrsta biljaka nego li u celoj Poljskoj, te sadrži jednu od poslednjih prašuma u Evropi – Perućicu, strogi prirodni rezervat.

Prostor Nacionalnog parka Sutjeska ima jedinstveni potencijal za razvoj održivih privrednih aktivnosti i može predstavljati trajni izvor prihoda za lokalno stanovništvo.

WWF moderira proces koji će omogućiti stvaranje turističke ponude kanjoninga što uključuje obuku vodiča, nabavku opreme, pripremu i osiguranje staza te regulisanja obaveza i odgovornosti svih partnera u budućem „korišćenju“ kanjona Hrčavke u ekološki prihvatljive turističke svrhe.