Međunarodna politika konačno prepoznala klimatske promene kao uzrok migracija

Konačni nacrt sporazuma Ujedinjenih nacija o migracijama prvi je međunarodni dokument koji je priznao postojanje klimatskih izbeglica. One su do sada bile obespravljene na način da su zavođene u pogrešne kategorije migranata, a „klimatske promene“, formalno, nisu mogle da budu navedene kao razlog njihovog napuštanja domovine.  Sporazum je, stoga, akt od istorijskog značaja za sve koje je globalno zagrevanje „oteralo“ od kuća.

Foto-ilustracija: Pixabay

Podsticaj za osmišljavanje Sporazuma o bezbednoj, urednoj i propisnoj migraciji dala je migrantska kriza koja je prodrmala Evropu 2015. godine. Tokom nje se na naš kontinent doselio najveći broj ljudi još od Drugog svetskog rata.

On je objavljen 11. jula i kao uzroke seoba naroda prepoznao je i ekstremne vremenske (ne)prilike, ali i događaje koji se protežu kroz duži vremenski period i narušavaju blagostanje ljudi kao što su suše.

„Nakon ovog sporazuma, niko ne može da kaže kako ne uviđa vezu između klimatskih promena i migracija“, izjavio je Sven Harmeling iz organizacije CARE International, „međutim, tek treba da vidimo koliko će mu vlada pristupiti.“

Kada će sporazum biti zvanično usvojen? U decembru ove godine, na okupljanju nacija u Maroku. Neće biti obavezujuć i potpisnice neće imati bilo kakve zacrtane ciljeve, niti dužnost da zakonski regulišu status klimatskih izbeglica.

Prema proračunima UN, zbog prirodnih katastrofa u periodu između 2008. i 2015. raseljeno je u proseku 26,4 miliona ljudi godišnje. Za položaj stanovnika oblasti posebno osetljivih na klimatske promene zabrinutost je dodatno porasla u martu ove godine. Tada je Svetska banka upozorila da bi 140 miliona ljudi naseljenih u Africi, Južnoj Aziji i Latinskoj Americi bilo primorano na izbeglištvo ukoliko se emisije štetnih gasova ubrzo ne smanje.

Jelena Kozbašić