Ljubljana – prestonica biciklizma, pčela i zelenila

Intervju

Foto: Uroš Hočevar

Gradska vlast slovenačke prestonice je još 2007. godine definisala ciljeve održive mobilnosti, a u prioritete, shodno Planu održivog urbanog kretanja usvojenom 2017. godine, uvrstili su nastojanje da do 2027. godine građani većim delom obavljaju svoje poslove tako što će ići pešice ili koristiti bicikl i javni prevoz. Danas se Ljubljana može pohvaliti novim i rekonstruisanim mostovima kojima je građanima skraćena razdaljina za pešačenje, kao i dobro održavanim biciklističkim stazama u dužini od 300 km i električnim vozilima za starije sugrađane.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, ekonomista koji je nekoliko godina vrlo uspešno vodio poslovni sistem Merkator, već 14 godina brine o pravcu u kom će se glavni grad Slovenije razvijati. Kako izgleda to odredište u budućnosti kome Ljubljana, pod njegovim rukovodstvom, teži, a koje ciljeve su već dosegli, samo su neka od pitanja na koja nam je Zoran Janković dao iscrpne odgovore, u kojima je pravo osveženje bilo odsustvo želje za bilo kakvim politikanstvom.

EP: Koliko je teško građanima da se prilagode novom održivom vidu transporta?

Foto-ilustracija: Unsplash (Marco Albuquerque)

Zoran Janković Na početku mog prvog mandata 2007. godine, usvojili smo strateški dokument Vizija Ljubljane 2025, kojim smo zacrtali smer održivog razvoja grada. To je bila osnova svim narednim dokumentima, uključujući i Sveobuhvatnu saobraćajnu strategiju iz 2017. godine. Na početku nije bilo lako jer je bilo potrebno promeniti ustaljene navike kod građana. Ljudi obično na promene gledaju sumnjičavo, draže im je ono što je poznato, dok promena donosi neizvesnost i nešto novo, nepoznato.

Mnogi su mislili da će centar grada zamreti ukoliko u njemu obustavimo motorni sabraćaj, a desilo se upravo suprotno – centar je ponovno oživeo, postao je središte zbivanja i omiljeno mesto za okupljanja, poput dnevne sobe, u kojoj se odvijaju različiti događaji. Danas skoro da nema nikog ko bi želeo povratak na staro, a mnogi, posebno mlađe generacije, čak se i ne sećaju da je tuda nekad vozio gradski autobus. U centru grada smo, tako, više od 12 ha površine namenili pešacima, a dozvoljena je i vožnja biciklom uz poštovanje prednosti pešaka. Da bismo starijim građanima i onima koji teže hodaju olakšali kretanje, uveli smo 6 električnih vozila – kavalira, koji ih besplatno odvoze do njihove destinacije unutar pešačke zone. Ponosni smo i na naš električni voz – Urban, kojim možete stići do najistaknutijih područja grada. Rekonstruisali smo ili izgradili čak 13 mostova preko reke Ljubljanice i tako pešacima smanjili udaljenost.

EP: Ljubljana je jedan od najboljih gradova za bicikliste na svetu. Šta je najviše, pored reljefnog potencijala, doprinelo razvoju biciklizma i sigurnosti biciklista u saobraćaju?

Foto-ilustracija: Pixabay

Zoran Janković Ponosni smo na to i u biciklističku infrastrukturu ulažemo mnogo. Kod svake sanacije ili gradnje novog puta obavezno dodajemo i biciklističke staze. Samo prošle godine smo za oblast saobraćajne infrastrukture, gde spadaju i biciklističke staze, namenili više od 20 miliona evra. Ne smemo zaboraviti ni na veoma popularan sistem iznajmljivanja bicikala – BicikeLJ, koji je umnogome doprineo popularizaciji vožnje bicikla, posebno zato što je prvi sat vožnje besplatan. A Ljubljana je upravo takva da se za jedan sat može stići s jednog kraja grada na drugi.

EP: Ljubljana ima 300 kilometara biciklističkih staza. Koji su dalji planovi vezani za rasterećenje saobraćaja od motornih vozila?

Zoran Janković Mi sledimo modele država koje su na tom području najrazvijenije, kao što su Danska i Holandija, s tim da ih prilagođavamo i uklapamo u naš prostor. Kao što ste i sami ustanovili, imamo uređenih više od 300 km biciklističkih staza i već smo tri godine među 20 gradova na svetu koji se ističu svojom najuređenijom biciklističkom infrastrukturom. To je verovatno i jedan od razloga zašto je ove godine u Ljubljani trebalo da se održi godišnja konferencija Evropskog biciklističkog saveza Velo-city, a koja je zbog situacije s koronavirusom odložena za 2022. godinu.

Jedan od ključnih momenata u rasterećenju saobraćaja dogodio se kada smo na delu glavne saobraćajnice, na Slovenskom putu, onemogućili pristup motornim vozilima i preuredili ga u prostor za pešake, bicikliste i gradski prevoz, u tzv. shared space. To znači da svaki učesnik u saobraćaju mora biti obazriv i paziti na sve ostale učesnike. Uvodimo i niz drugih promena kojima želimo ublažiti motorni saobraćaj. Na određenim mestima ograničavamo brzinu na 30 km/h, uvodimo jednosmerne ulice za motorna vozila i te iste ulice postaju dvosmerne za bicikle, na nekim raskrsnicama sa semaforima dajemo prednost pešacima i biciklima tako da se njima pre uključi zeleno svetlo nego automobilima, a na pojedinim raskrsnicama biciklisti mogu stati ispred automobila. Ipak, ne smemo zaboraviti da je, kao i u svemu, važno pronaći pravu meru. Automobili su do nedavno dominirali javnim prostorom, situacija se sada menja, ali ne možemo ih u potpunosti isključiti. Svakako ćemo i ubuduće slediti naše zacrtane ciljeve ka održivom razvoju.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP: Otkako ste uveli „BicikeLJ“, broj bicikala koji se iznajmljuju dosegao je više od sedam miliona. Na koji način sistem poput ovog, kao dopuna javnom prevozu, ali i brojači za bicikliste, promovišući gradski biciklizam, menjaju svest građana i pomažu im u odluci da se okrenu zelenom transportu?

Zoran Janković Osim uređenja infrastruktura za bicikle, BicikeLJ kao dobro osmišljen, jednostavan i lako dostupan sistem iznajmljivanja bicikla, predstavlja magnet za još veću upotrebu tog prevoznog sredstva. Trudimo se da našim građanima na različite načine omogućimo upotrebu alternativnih prevoznih sredstava. Gradimo javna parkirališta P+R (park and ride) na rubu grada, do kojih građani dolaze svojim vozilom, plate celodnevno parkiranje 1,2 evra i uz to dobiju povratnu kartu za javni prevoz. Na nekim od tih parkirališta imamo postavljene punktove BicikeLJ i postolja za parkiranje bicikala. Ima 6 parkirališta P+R u Ljubljani. Prilikom prošlogodišnje posete predstavnika kompanije „JCDecaux”, koji su osmislili sistem iznajmljivanja bicikala, bili smo prijatno iznenađeni informacijom da je Ljubljana prva u svetu po upotrebi BickeLJ-a – u proseku se svaki bicikl svakodnevno upotrebi 8 puta. U tom sistemu imamo 620 bicikala, prvi sat iznajmljivanja je besplatan i takvih je više od 99 odsto upotreba.

Intervju vodila: Jelena Cvetić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.