Leto 2020. smanjilo ledena područja planete

Svetska meteorološka organizacija (SMO) Ujedinjenih nacija saopštila je juče, 1. septembra, da će ovo leto ostaviti „duboke rane“ u kriosferi, odnosno ledenim delovima planete Zemlje, zbog toplotnog talasa na Arktiku, topljenja morskog leda i lomljenja najveće kanadske ledene ploče.

Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Berger)

SMO je juče saopštila da temperature na Arktiku rastu dvostruko brže od globalnog proseka.

„Brzo topljenje morskog leda zauzvrat doprinosi većem zagrevanju, a tako se stvara začarani krug i posledice ne ostaju na Arktiku“, rekla je portparolka Klar Nulis na redovnom brifingu u Ženevi. U poslednjih nekoliko meseci, navode u saopštenju, postavljeni su novi temperaturni rekordi, uključujući i ruski grad Verhoiansk, grad u Sibiru, u kom je 20. juna zabeleženo 38 stepeni.

„Ono što smo ove godine videli u Sibiru bilo je izuzetno loše i izuzetno teško“, rekla je Nulis.

Kao posledice globalnog zagrevanja navela je toplotni talas na Arktiku, šumske požare u Sibiru, gotovo rekordno nizak nivo morskog leda kao i lomljenje jedne od poslednjih potpuno netaknutih kanadskih ledenih ploča Milne velike ledene platforme.

Ledena ploča Milne se u julu odlomila, čime se njena površina smanjila za 43 odsto.

„Leto 2020. godine ostaviće duboku ranu na kriosferi“, navodi se u saopštenju Svetske meteorološke organizacije i dodaje da je rezultat „zabrinjavajući trend“ poplava širom sveta.

Posledice su i gubitak retkih ekosistema, moguće utapanje glečera u okean što će dovesti do porasta nivoa mora i stvaranja novih „plutajućih ledenih ostrva“.

SMO će 9. septembra objaviti izveštaj o uticaju klimatskih promena na kriosferu.

Izvor: Zelena Srbija