Kružna ekonomija – popravljaj, ne bacaj!

Vesti | Srbija | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Janaya Dasiuk)

Obrazovanje, postavljanje realnih ciljeva kada je u pitanju proces tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji i smanjenje otpada, neke su od poruku vebinara “Zelena agenda za Srbiju: Cirkularna ekonomija znači održiva budućnost“ koji je održan u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji (DEU).

Prema izveštajima Evropske komisije Srbija se nalazi na samom početku kada je reč o upravljanju otpadom i reciklažom. A kako je Evropska unija postavila ambiciozne ciljeve u oblasti cirkularne ekonomije, Srbiji će biti potrebno 10 godina da dostigne standarde.

“U cirkularnoj ekonomiji ključna stvar su inovacije, a Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju opredeljenost za razvoj te oblasti. U procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno je odrediti realan rok od 10 godina koji je potreban da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija”, objašnjava Aleksandra Vučinić, rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine.  

Ona je dodala da je obrazovanje, kada je u pitanju održivi razvoj, naročito važno, kao i uključivanje civilnog društva u proces donošenja propisa do praćenja njihovog sprovođenja.

“Srbija je preduzela korake kojima je mapirala puteve u razvoju cirkularne ekonomije. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka i pristupiće i reviziji svog Zakona o potrošačima. Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe i naš cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju”, objašnjava Antoan Avinjon iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.

On je istakao da imamo samo jednu planetu i da resurse treba da koristimo što duže možemo i što više puta možemo, kako bismo ih što duže imali.

Evropska unija u najnovijoj agendi cirkularne ekonomije, akcenat stavlja na to proizvodi budu napravljeni tako da se duže koriste, da postoji pravo na popravku. 

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Gold)

“Reciklaža bi trebalo da bude poslednji korak koji preduzimamo, pre toga treba iscrpeti sve druge mogućnosti. Treba izbeći preteranu proizvodnju i više koristiti usluge”, ističe Stefan Šipka, istraživač briselskog Evropskog centra za javnu politiku (EPC).

Od dodaje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i lokalne nesanitarne deponije, ali da se promene dešavaju i da se one vide u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije.

Modna industrija u poslednih 15 godina porasla je 65 puta, posebno kroz tzv. “fast fashion” brendove koji puno proizvode i zbog toga imaju u puno otpada.

“Malo je poznata činjenica da je modna industrija drugi najveći zagađivač na svetu. Prema nekim proračunima, jedan komad odeće treba nositi minimum 20 puta kako bi on dobio upotrebnu vrednost u ekologiji. A ako produžimo nošenje jednog odevnog predmeta za samo 5 meseci, smanjili bismo emisiju štetnih gasova za 5 odsto”, objašnjava Nenad Radujević, direktor modne agencije Click.  

On je dodao da je racionalno odlaganje otpada najveći problem u Srbiji kada je u pitanju modna industrija.

Kružna ekonomija je jedan od najvažnijih aspekata evropskog Zelenog dogovora koji je Evropska komisija predstavila krajem prošle godine. Postavljeni su ciljevi da održivi proizvodi budu norma u EU, da se osnaže potrošači, da se osigura pravljenje manje otpada, kako bi kružna ekonomija donela prave koristi građanima, regionima i gradovima.

Milica Radičević