Kroz partnerstvo države i reciklera do najboljih rešenja

Predstavljamo

Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Foto: Udruženje reciklera Srbije

Tokom procesa reciklaže otpad se pretvara u sirovine koje se dalje mogu koristiti u proizvodnom procesu. Upotrebom recikliranih materijala štede se prirodni resursi i energija. Reciklaža manje zagađuje vazduh, vodu i zemljište nego primarna proizvodnja sirovina. Reciklaža obezbeđuje nova radna mesta. Benefiti su veliki, a da li prepoznajemo značaj i da li imamo mogućnosti za reciklažu u našoj zemlji?

U Udruženju reciklera Srbije kažu da su građani izuzetno zainteresovani za reciklažu različitih proizvoda.

„Građani i firme svakodnevno se javljaju našem Udruženju sa raznim pitanjima. Najčešće se raspituju gde i kako se recikliraju kućni uređaji, ali ih zanima i reciklaža sijalica, baterija, stakla, guma… Ima i onih koji bi da odvajaju otpad u domaćinstvu u četiri kategorije jer su to na primer videli dok su boravili u Nemačkoj. Javljaju se i predsednici stanara zainteresovani da prikupupljaju određen otpad u okviru zgrade”, navodi Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije i dodaje:

Foto: Udruženje reciklera Srbije

„Verujem da su građani koji vode računa o recikliranju ponosni što su tog dana uradili naizgled malu stvar ali za okolinu značajnu, bilo da su ubacili plastične flaše u namenski kontejner, pozvali reciklažni centar da preuzme stari televizor ili odneli dotrajale baterije u prodavnice koje ih prikupljaju.”

Obradović ističe da je konstantna edukacija građana neophodna jer će uvek biti pojedinaca koji ne obraćaju pažnju na životnu sredinu ne shvatajući da tako čine štetu i po svoje zdravlje.

„I dalje ima onih koji će baciti staru veš mašinu u šumu ili frižider u kanal. Neophodno je da konstantno svi zajedno radimo na edukaciji građana – i država i mediji i NVO i reciklažna industrija. Sa druge strane, u mnogim selima ne postoje ni obični kontejneri za smeće. To nije opravdanje za postojanje stotina divljih deponija, ali je nekada potrebna velika energija građana da se postaraju za otpad. Tek ako svuda imamo kontejnere, namenske posude i uopšte uređeniji sistem upravljanja otpadom i uz to edukujemo građane rezultati će biti vidljivi vrlo brzo. Kada postoji zaokružen sistem onda se na svakom negativnom slučaju mogu primeniti kazne za nepropisno odlaganje otpada.”

Foto: Udruženje reciklera Srbije

Zbog tehnologije koja se razvija velikom brzinom sve je više elektronskih i električnih uređaja koji stižu za zamenu. U Udruženju reciklera Srbije pozivaju građane da ne bacaju ove uređaje u prirodu i ne skladište ih u podrumu jer ovi aparati, kada su dotrajali, postaju opasan otpad s obzirom na to da sadrže materije štetne po okolinu.

Sve uređaje građani mogu predati u najbliži reciklažni centar ili pozvati reciklažni centar da preuzme uređaj na njihovoj kućnoj adresi. Ako kupuju novu tehniku, mogu da se raspitaju u prodavnici da li kod njih mogu predati stari uređaj za reciklažu. Na ovaj način stari aparati biće adekvatno zbrinuti i neće uticati negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Reciklaža i cirkularna ekonomija

Živeli smo u vremenu nekontrolisanog korišćenja resursa, velike potrošnje energije, a na životnu sredinu nije se obraćala pažnja. Iako je pritisak na životnu sredinu veliki, promene i investicije su odlagane. Sada nas na velika ulaganja obavezuje Poglavlje 27 o životnoj sredini u procesu pridruženja Srbije EU. Takođe, sve se više govori o cirkularnoj ekonomiji, modelu koji zaokružuje proces od proizvodnje preko reciklaže do ponovne proizvodnje.

„Veoma kaskamo za evropskim zemljama u oblasti zaštite životne sredine jer se ovim pitanjima naša zemlja nije bavila ili pak samo sporadično u nekim oblastima. Upravljanje otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou u skoro svim segmentima. Međutim, mi sada možemo da iskoristimo upravo najbolje prakse iz zemalja koje su daleko odmakle. Na primer, kod nas je kasno počela reciklaža kućnih uređaja, guma, vozila i drugog, ali kada je počela, firme su nabavile najsavremenije uređaje za reciklažu i sada imaju najbolja postrojenja u ovom delu Evrope”, objašnjava sagovornica iz Udruženja reciklera Srbije.

Tekst u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar – novembar 2018. od 78. do 81. stranice.