Kratak vodič za podizanje održivog skloništa u prirodi

Održivi razvoj

Fotografija: Pixabay

Zamislite da se nalazite na pustom ostrvu. Pokušavate da prizovete sliku Bera Grilsa u nadi za nekim savetom za preživljavanje, ali bez uspeha. Oslonjeni na sebe i sopstvenu dovitljivost, rešeni da preživite, bacate se na pravljenje skloništa. Prvo pogledajte oko sebe. Na ostrvu nećete naći beton i čelik, niti mešalice i dizalice. Na raspolaganju imate samo prirodne materijale, ali i njihovom nepažljivom upotrebom možete narušiti ekološki balans ostrva. Održivost predstavlja sinergiju između životne sredine, ekonomije i društva. Aspekt životne sredine ogleda se kroz odgovornu upotrebu prirodnih resursa, prevencije zagađenja, biodiverzitet i ekološko zdravlje. Imajući to na umu, pred vama je savršena prilika da sebi napravite pravo održivo sklonište!

Prvo i osnovno, potrebna vam je građa za strukturu vašeg skloništa. Najjednostavnije sklonište možete napraviti oslanjanjem dugačke grane na kamen, panj ili stablo. Ta grana biće noseća greda, preko koje ćete poređati manje grane, tako da napravite dve kose ravni nalik krovu. Bilo bi idealno da greda bude duža nego što ste vi visoki, kako biste u ležećem položaju mogli da se sasvim opružite. Budite oprezni da ne preterate sa luksuzom – biće vam teže da nabavite i transportujete materijal potreban za izgradnju većeg prostora! Bilo koje drvo može poslužiti za konstrukciju vašeg skloništa, ali pošto ste na ostrvu, pokušajte da pronađete neki materijal koga ima u izobilju. Kako je ideja napraviti održivo sklonište, bitno je koristiti obnovljive resurse koji će imati minimalan negativan efekat na životnu sredinu.

Bambus prirodno raste u tropskim sredinama, ali određene vrste mogu se uzgajati i u suptropskim pojasevima. U idealnim uslovima, za jedan dan može da poraste oko jedan metar, što ga ubraja u biljke sa najbržim rastom na planeti.

Fotografija: Pixabay

Bez ikakvog industrijskog tretmana, isečeni bambus može se iskoristiti u periodu od jedne do pet godina, u zavisnosti od vrste. Bambus se tradicionalno koristi kao gradivni materijal i postaje sve popularniji zbog svog održivog potencijala. Sve vrste predstavljaju lagan, a izdržljiv materijal sa antibakterijskim svojstvima. Ako planirate da produžite vaš boravak na ostrvu i sklonište unapredite u pravi dom, imajte na umu da se od bambusa mogu napraviti kvalitetni podovi. Njegova vodootpornost je kvalitet sa kojim se ostali drveni parketi ne mogu pohvaliti. Treba imati na umu da je ovaj materijal organskog porekla i da svakako reaguje na vodu, te nije preporučljivo koristiti ga u prostorijama u kojima bi češće bio izložen vlazi. Ne zaboravite da je bambus mekši od ostalih podnih obloga, te će biti udobniji na dodir, ali, s druge strane, pomeranje teškog nameštaja može ostaviti traga na njemu.

Sada kada ste postavili konstrukciju od bambusa i čestitali sebi na dobro odrađenom poslu, vreme je da vaše sklonište dobije zaštitu od sunca, vetra i kiše. Palmini listovi, dugački i široki, idealni su za pokrivanje jer ćete manje njih upotrebiti da pokrijete celo sklonište i pružaće adekvatnu zaštitu od vremenskih nepogoda. Ukoliko na raspolaganju imate samo sitnije lišće, možda će biti pametnije da kao pokrivku koristite koru drveća. Poenta je da koristite dugačke i/ili široke komade da biste umanjili poroznost vašeg „pokrivača“. Nije dovoljno samo naslagati pokrivku preko konstrukcije, pogotovo u vetrovitijim područjima. U tom slučaju ih jednostavno vežite za konstrukciju. Adekvatna alternativa za konopac mogu biti mlade, savitljive grane ili trakasto, žilavije lišće. Kako na ostrvu pronalaženje pitke vode može biti problem, možete optimizovati vašu „krovnu oblogu“ da prikuplja vodu za vas. Padavine će se slivati niz vaš krov, pravo u posude koje ćete postaviti na pod u pravcu slivanja vode.

Sklonište je mesto koje bi trebalo da bude suvo i toplo, te je veoma bitno izolovati i pod. Ako niste još odlučili da li je pod od bambusa pravo rešenje za vas, pokrijte pod slojem vegetacije. Uloga izolacionog sloja je da odvoji vaša stopala od peščane ili zemljane podloge na kojoj počiva vaše sklonište. Bilo kakvo ubrano lišće, postavljeno u više slojeva, dobro će poslužiti kao podna obloga.

Mešavinom vode, zemlje i slame, materijalima kojih ima u izobilju u prirodi, možete obezbediti sebi trajnije rešenje za celokupnu termoizolaciju, kao i konstrukciju. Postoje razne tehnike upotrebe zemlje u arhitekturi. Ispunjavanje drvenih kalupa (oplate) zemljom, nabijanje sloj po sloj, poznato je pod terminom zid od naboja. Zemlja mora biti vlažna prilikom nabijanja zbog lakšeg oblikovanja. Zemlja površinskog sloja nije adekvatna za upotrebu, te se savetuje korišćenje slojeva na minimalnoj dubini od jednog metra. U smešu vode i zemlje ubacite slamu koja će biti i vezivni materijal, ključan za strukturu kuće. Ručno oblikovane cigle od nepečene zemlje, sušene na suncu, nazivaju se ćerpič. Jedini ograničavajući faktor zemljanih zidova predstavlja njihova visina, dok su prednosti brojne. Zemljani zidovi upijaće spoljašnju temperaturu preko dana, ostavljajući unutrašnji prostor u hladu, dok će preko noći trošiti prikupljenu toplotnu energiju i tako održavati temperaturni optimum. Takođe ih karakteriše dobra akustika pa su kuće od zemlje veoma udobne za boravak. Otporne su na požare, ali imajte na umu da vlažna klima može loše uticati na kvalitet cigli čija se čvrstina postiže sušenjem zemlje.

Stručnjaci za preživljavanje naglašavaju da je čovek socijalno biće i da bi preživljavanje bilo znatno lakši zadatak ukoliko imate društvo. Osim za potrebe socijalizacije, drugi ljudi mogu pomoći svojom snagom, znanjem, pa i samim prisustvom koje može uticati pozitivno na motivaciju.

Fotografija: Pixabay

Pitku vodu možete skupiti i uz pomoć solarne energije. Iskopajte rupu u pesku, na sunčanom mestu. U sredinu rupe postavite posudu za vodu i oko nje sveže ubrano lišće. Rupu pokrijte parčetom plastike ili nekog drugog neporoznog materijala koji će zarobiti vazduh ispod sebe. Postavite teže kamenje po ivicama tog materijala kako biste ga osigurali, a jedan lakši kamen postavite na sredinu tako da napravi udubljenje. Vrućina će isušivati vlagu iz lišća koja će, zarobljena ispod neporoznog materijala, početi da se skuplja u vidu kapljica. Te kapljice slivaće se niz kosinu koju je napravio lakši kamen i sakupljati u posudi postavljenoj u rupi. Najbitnije je da obod posude za vodu ne dodiruje pokrivni materijal da se ne bi umanjila delotvornost ove naprave.

Prilikom oblaganja skloništa, obavezno ostavite prostora za cirkulaciju vazduha. Hladan vazduh je teži i putuje bliže tlu, te će prolaziti i kroz vaše skrovište. Hladan vazduh koji uplovi postaće topliji i lakši. Nemojte ga zarobiti, već predvidite otvore pri vrhu skloništa, čime ćete omogućiti vazduhu da cirkuliše. Persijska tradicionalna arhitektura postizala je prirodnu ventilaciju uz pomoć hvatača vetra – kula poput odžaka koje su otvorene sa bočne strane kojom „hvataju vetar”. Njihova uloga je da vetar sprovode do stambenog prostora, odakle bi on zagrejan izlazio kroz drugi otvor. Cirkulacija vazduha ne utiče direktno na temperaturu u objektu, ali strujanjem se postiže efekat hlađenja.

Naprednije verzije persijskih hvatača vazduha sprovode vetar kanalima do bazena sa vodom pre nego što ih dovedu do boravišnog prostora. Vazduh se tom prilikom ohladi u komorama sa vodom i kao takav utiče na temperaturu kada se ispusti u objekat.

Stigli ste do samog kraja. Upotrebom lokalnih materijala i logike, napravili ste sklonište u jednom delikatnom ekološkom sistemu kao što je napušteno ostrvo, bez narušavanja životne sredine. Izazovi su rešeni bez oslanjanja na savremene principe gradnje koji ne nude adekvatna rešenja za klimatske uslove, i bez upotrebe materijala čija proizvodnja šteti našoj okolini.

Vođeni principima održivog dizajna, parcele na kojima gradimo možemo posmatrati kao napuštena ostrva, okružena neodrživim dizajnom. Kada već imamo izbor da napravimo objekat od nule, na praznoj parceli ili napuštenom ostrvu, zašto ne bismo napravili jedan jednostavan, dostupan, odgovoran i održiv sistem? Razmišljajte o energetskoj efikasnosti materijala, ceni i uticaju na životu sredinu njegove proizvodnje, ugradnje i korišćenja. Mislite na druge ljude u vašem okruženju i o narednim generacijama. Vaš doprinos je važan, stoga pomozite da napravimo arhipelag održivih ostrva pre nego što nas neodrživo more proguta.

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 59. do 61. stranice.

Priredio: Petar Veselinović