KOVID-19 uticao na poboljšanje vazduha i u Hrvatskoj

Vesti | Region | Održivi razvoj

Mere za prevenciju širenja koronavirusa značajno su uticale na poboljšanje kvaliteta vazduha i pomogle u borbi protiv zagađenja vazduha u Hrvatskoj.

Satelitski snimci koje su objavile NASA i Evropska svemirska agencija pokazuju drastično smanjenje emisije azot-dioksida (NO2) u razdoblju februara i marta ove godine u odnosu na prethodnu godinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Luka Brajković)

Kao nastavak na navedeno Evropska agencija za okolinu je objavila pretraživač koji prati i upoređuje nedeljne prosečne koncentracije azot-dioksida i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5. U pretraživaču se prikazuju podaci izmerenih satnih koncentracija zagađujućih materija sa oko 3.000 stanica za praćenje kvalitete vazduha koje se nalaze u zemljama Evropske unije. Pretraživač je dostupan na linku.

Iz pretraživača se može iščitati kako se koncentracije azot-dioksida koji nastaje procesom izgaranja fosilnih goriva u motornim vozilima i nepokretnim izvorima (npr. saobraćaj, kućna ložišta, industrijska postrojenja, itd.) značajno smanjio u brojnim evropskim gradovima u kojima su sprovedene mere za prevenciju širenja koronavirusa.

Takođe, vidno je i smanjenje emisije ugljen-monoksida (CO), koji nastaje nepotpunim izgaranjem fosilnih goriva u energetskim sektorima. Pad beleže i emisije ugljen-dioksida (CO2), koji doprinosi klimatskim promenama i zagrevanju planete.

Iako se može očekivati i pad koncentracija suspendovanih čestica (PM2.5) iz istih razloga, takvo smanjenje još uvek nije moguće primetiti jer su glavni izvori čestica PM2.5 različiti, što uključuju i izgaranje goriva za grejanje stambenih i poslovnih zgrada, industrijske aktivnosti i putni saobraćaj. Znatan udeo lebdećih čestica takođe se stvara u atmosferi reakcijama drugih zagađujućih materija u vazduhu, uključujući amonijak, koja se obično emituje iz primene poljoprivrednih đubriva u ovo doba godine.

Ostali činioci, poput vremenskih uslova, takođe mogu značajno doprineti višenedeljnim zabeleženim smanjenjem koncentracija zagađujućih materija.

Podaci o kvalitetu vazduha na teritoriju Republike Hrvatske dostupni su na portalu Kvalitet vazduha u Republici Hrvatskoj.

Podatke za 2019. i 2020. treba posmatrati kao informativne, jer su podaci izvorni – nevalidirani, stoga se pojavljuju i nelogične vrednosti (ekstremno visoke vrednosti ili čak i negativne). Konačna ocena kvaliteta vazduha utvrđuje se na temelju validiranih podataka za svaku zagađujuću materiju odvojeno, jedanput godišnje za proteklu kalendarsku godinu. Naime, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, rok za dostavu validiranih podataka o kvalitetu vazduha u Ministarstvu zaštite okoline i energetike je 30. spril tekuće godine za proteklu kalendarsku godinu.

Pri analizi koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 treba uzeti u obzir i to da je tokom vikenda od 27. do 31. marta, došlo do pojave prekograničnog prenosa peska iz pustinje, koja je uzrokovala povećane koncentracije PM čestica, čak i u primorju, gde problem zagađenja suspendovanim česticama inače nije izražen.

Zbog svega navedenog, a i s obzirom na to da se u Republici Hrvatskoj intenzivno sprovode mere prevencije širenja koronavirusa, prema trenutnim podacima, jasan je pad koncentracijama ugljen-dioksida, azot-dioksida i vodonik-sulfida.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske