Konferencija o klimatskim promenama u Kragujevcu

Srbija

WP_20151001_003

U četvrtak 1. oktobra 2015. godine u Kragujevcu održana je konferencija „Lokalne zajednice – ključni akteri u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji“ u sklopu niza aktivnosti „Ekološki izazovi: a da se aklimatizujemo?“.

Konferenciju je otvorio gradonačelnik Kragujevca gospodin Radomir Nikolić, koji je ovom prilikom istakao da lokalna vlast mora da deluje u borbi protiv klimatskih promena, kako bi se smanjili efekti na globalnom nivou.

Ambasador Francuske u Srbiji njena ekselencija gospođa Kristin Moro izjavila je da je za konferenciju o klimatskim promenama izabran grad Kragujevac zbog duge saradnje sa francuskim gradom Sirenom, ali i zbog toga što je preduzeo mere u borbi protiv klimatskih promena sa Sirenom u domenu prerade otpada. Istakla je značaj borbe protiv klimatskih promena, a posebno značaj delovanja na lokalnom nivou, ne samo na državnom. Dodala je da su klimatske promene nastale zbog ljudskog uticaja, kao i da imaju ozbiljne posledice na globalnom nivou. Kako je navela, Subotica je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja ima mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte, dok je u Francuskoj to na mnogo višem nivou. Tako se u Francuskoj u pojedinim opštinama primenjuju planovi koji doprinose povećanju energije iz obnovljivih izvora, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, skladištenju energije, pametnim mrežama, pametnim zagađivačima, uštedi energije.

Gospođa Moro je podsetila da Francuska predsedava ovogodišnjom konferencijom o klimatskim promenama COP21 u okviru koje se očekuje postizanje globalnog sporazuma o klimi. Kako je navela, svaka od 195 zemalja učesnica i Evropska unija morala je da dostavi Nacionalni plan za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je do sada učinilo oko 120 zemalja. Istakla je da je trenutni angažman po pitanjima klime nedovoljan kako bi se globalna temperatura smanjila za 2 stepena Celzijusa do 2100. godine, ali da se to može ostvariti u budućnosti zbog novih tehnologija koje omogućavaju smanjenje emisije gasova staklene bašte, a koje se stalno pojavljuju. Gospođa Moro je podsetila i da su pre nekoliko meseci održani sastanci o predstojećoj konferenciji o klimatskim promenama u Parizu, a najavila je i da se u narednom periodu očekuje još sličnih sastanaka i konferencija o ovom pitanju.

Predstavnik francuske opštine Mec gospodin Sebastijan Duš govorio je o pravnim okvirima za energetsku tranziciju u Francuskoj i Evropskoj uniji i istakao da je za ovu oblast veoma bitan model održivog razvoja. Kako je naveo, održivi razvoj obuhvata smanjenje emisije gasova staklene bašte, smanjenje potrošnje energije, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, prilagođavanje teritorije kako bi se klimatske promene manje osetile. Govoreći o globalnom kontekstu, gospodin Duš je podsetio da je Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime usvojena 1992. godine, a stupila na snagu 1994. godine, dok je Kjoto protokol usvojen 1997. godine, a ratifikovan je 2005. godine. Kako je istakao, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime podstiče zemlje potpisnice da stabilizuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte, dok ih Kjoto protokol obavezuje da to urade. Prvi obavezujući period protokola odnosio se na period od 2008. do 2012. godine kada su zemlje koje su ga ratifikovale imale obavezu da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 8 odsto u odnosu na 1990. godinu, dok drugi obavezujući period, od 2013. do 2020. godine predviđa da emisija gasova sa efektom staklene bašte bude smanjena za najmanje 18 odsto do 2020. godine. Evropska unija je 2008. godine usvojila paket o klimi i energiji koji predviđa da do 2020. godine bude smanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, smanjena potrošnja energije za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu i povećanje udela obnovljivih izvora energije za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu. Francuska je 2005. godine usvojila zakon koji definiše ciljeve za izmenu energetske politike, a koji podrazumeva smanjenje emisije gasova staklene bašte za 75 odsto u odnosu na 1990. godinu, ali bez vremenskog okvira. Osim toga, usvojeni su i zakoni koji omogućavaju delovanje lokalnih zajednica na lokalnom nivou, kao i Zakon o energetskoj tranziciji koji propisuje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i 75 odsto do 2050. godine, povećanje udela obnovljivih izvora energije 32 odsto do 2030. godine, smanjenje iskorišćenja fosilnih goriva za 30 odsto i nuklearne energije za 50 odsto do 2025. godine. Dodao je da je gradska opština Mec 2009. godine počela da primenjuje plan Klima, energija na lokalnom nivou koji podrazumeva izradu bilansa emisije gasova sa efektom staklene bašte i emitovanih ugljeničnih isparenja, razvijanje strategije za smanjenje ovakvih gasova do 2020. godine i izradu i implementaciju akcionog plana.

Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Danijela Božanić izjavila je da je izrađen dvogodišnji ažurirani izveštaj za bolje praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i da svi zainteresovani mogu dostaviti svoje primedbe na izveštaj do 20. oktobra 2015. godine. Kako je istakla, Republika Srbija je do sada izradila Strategiju borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom, uskoro će izaći publikacija Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, a osnovala je i Nacionalni savet za klimatske promene.

Predstavnik Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Miodrag Grujić predstavio je Akcioni plan adaptacije na klimatske promene grada Beograda. Kako je naveo, grad Beograd je krajem 2013. godine doneo odluku o realizaciji ovog projekta, dok je za samu izradu plana bilo potrebno oko godinu dana.

Predstavnik francuskog grada Sirena gospodin Rafael Gudeti predstavio je primere dobre prakse iz oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije. Kako je istakao, grad je zamenio javnu rasvetu LED rasvetom što je doprinelo uštedi energije od oko 60 odsto, obnovljeni su privatni i javni objekti kako bi se doprinelo povećanju energetske efikasnosti, zamenjen je filter na glavnom bazenu što godišnje uštedi oko 35 hiljada kubnih metara vode, radi se na zameni automobila i autobusa ekološkim vozilima, implementiran je sistem ukopanih kontejnera što doprinosi povećanju zelenih površina.

Predstavnik grada Kragujevca gospodin Vladimir Maksimović istakao je da Kragujevac ima velikih problema sa upravljanjem otpadom jer se dnevno proizvede preko 160 tona komunalnog otpada koji se odlaže na nefunkcionalnu deponiju u Jovanovcu. On je istakao i da je u planu uvođenje LED javne rasvete u Kragujevcu, izrada studije dinamičkog saobraćaja, odnosno zamena vozila javnog prevoza ekološkim vozilima, kao i da je osnovano odeljenje za energetsku efikasnost koje radi na skeniranju stanja, pripremi projekata i pronalaženju izvora finansiranja ove oblasti.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ambasade Francuske, Delegacije Evropske unije u Srbiji, UNDP-a, SKGO-a, lokalnih samouprava, privatnih i javnih preduzeća, nevladinih organizacija, a organizatori su Ambasada Francuske i grad Kragujevac.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs