Konferencija „Energija 13“ u Portorožu – slika stanja energetike u regionu

Region

energijaNa konferenciji o energetici (The Energy 13 conference) održanoj 20. i 21. novembra u Portorožu, bilo je reči o porastu potrošnje energije iz obnovljivih izvora, održivo i isplativoj proizvodnji, ali i tome koliko je danas i da li je jugoistočna Evropa pristupačnija za investiranje u energetiku, dok je kao goruća tema pokrenuta priča o gorkim iskustvima investitora kao i neophodnosti razvoja boljih uslova za investiranje.

Gospodin Džerom le Pejdž, ispred federacije EFET (European Federation of Energy Traders), istakao je da postoji mnogo problema sa kojima se suočava tržište energije iz obnovljivih izvora, kao što su nedostatak tržišne saradnje, procenat udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rizici za investiture. On je takođe istakao da plan EU za podršku obnovljivih izvora energije mora biti racionalizovan, a da zakoni deluje šire od nacionalnog nivoa.

Direktor hvatskog operatora tržišta energije, Ivor Županić, istakao je na konferenciji da je evropska podrška planovima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora bila zaista izuzetna. Instalisani kapacitet energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj porastao je sa 447MWh, koliko je iznosio 2007. godine, na 361180MWh u 2012. godini, a očekuje se da će ta cifra još rasti do kraja 2013. godine.

I Slovenija je primetila značajan porast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a kapacitet fotonaponskih ćelija u ovoj zemlji trebalo bi da dostigne 230MW do kraja 2013. godine, zaključuje Karlo Peršolja, direktor „Borzen“-а. On smatra i da treba napraviti razdvojene fondove za finansiranje pojedinačno svakog vida energije iz obnovljivih izvora, ili da bi trebalo rezervisati kvote prema španskom modelu.

Slovenačka kompanija „HSE Group“ koja stoji iza 45% ukupne proizvodnje energije u zemlji i koja proizvodi 7,7twh energije godišnje, smatra da je budućnost u hidroelektranama koje sada činе 92% iskorišćenja svih obnovljivih izvora. U narednih 20 do 30 godina ova kompanija planira dve velike investicije: 10 hidroelektrana u srednjem toku reke Save čija bi vrednost investicija bila oko 1,3 milijardi evra i 5 hiroelektrana u donjem toku reke vrednosti približno 720 miliona evra. Inače „HSE“ je investitor „Šoštanj“ termoelektrane „TEŠ 6“ postrojenja.

Imajući u vidu da Slovenija i Hrvatska imaju oko 37% ukupne površine teritorije zaštićeno od strane ekološke mreže zaštićenih područja na teritoriji Evropske Unije „Natura 2000“, a EU tek 17,5%, razumljivo je da Hrvatska elektroprivreda (HEP) teži samo modernizaciji onih termoelektrana koje su pri kraju radnog veka i ne ulaže u pravljenje novih postrojenja. U narednim godinama Hrvatskoj će biti potrebno između 700 i 800MW kapaciteta novih termalnih postrojenja, 600MW kapaciteta novih hidroelektrana i 450MW kapaciteta iz vetroparkova, izjavio je Perica Jukić, član uprave HEP-a. Međutim iako je jedan od vlasnika Nuklearne elektrane „Kraško“, HEP nije zainteresovan za izgradnju novog postrojenja.

Andrej Ribič iz „Elektro Ljubljane“ naglasio je da je vrlo malo investirano u distributivnu mrežu u poslednjih 10 godina. Sa investicijama od 191 miliona evra, Ribič se plaši da još jedna „TEŠ 6“ neće moći da se izbegne, i nada se boljoj energetskoj politici Slovenačke Vlade. Na pitanje da li to znači da postoji opasnost od restrikcija, Ribič je odgovorio da to još uvek nije slučaj, ali da mora brzo da se deluje, što uključuje završetak mrežnog čvora u južnom delu Ljubljane.

Na ovo izlaganje nadovezao se i član Austrijskog odbora, Verbund Gunter Rabenstajner, zaključivši da će distributivne mreže najverovatnije postati sektor u koji se najviše ulaže u jugoistočnoj Evropi. Iako su se nekada investicije vrlo brzo povlačile iz ovog regiona i napredak se nije ostvarivao, poput slučajeva u Rumuniji i Bugarskoj, Verbund je ipak zadovoljan, naročito saradnjom sa Turskom koja prema njegovim rečima ima pogodnu klimu za investiranje.

Nakon što je na konferenciji diskutovano o investicionim problemima i dat presek trenutne energetske slike regiona, sekretarijat Energetske Zajednice, pod vođstvom Janeza Kopača, usvojio je listu projekata od interesa Energetske Zajednice koja se sastoji od 82 predloga, od kojih je Srbija predložila 30, Bosna i Hercegovina 22, a ukupna vrednost investicija procenjena je na 39 milijardi evra. Ovi projekti, prema njegovim rečima, imaće šanse za implementaciju i uticaće na dalje projekte održive energije u regionu.