Koliko „veštačke šume“ mogu podneti promenu klime i odoleti bolestima

Foto-ilustracija: Unsplash (Rich Morgan)

Pre nekoliko godina na Valjevskim planinama počelo je sušenje četinarskih šuma, starih od 80 do 100 godina. Razlozi su bolesti i klimatske promene. Od 2016. godine valjevska Šumska uprava, uz podršku države i prijatelja prirode, obnavlja zasade na Maljenu i Maglešu.

U vencu Valjevskih planina uzvišenje Magleš prostore se od 750 metara nadmorske visine do vrha Pali na 1.036 metara. Sušnje četinarskih šuma na većim površinama ovde je počelo je 2015. godine.

Neophodna je bila sanitarna seča. Šumska uprava Valjevo u protekle dve godine na 15 hektara zasadila je oko 37 hiljada sadnica lišćara. Sada se na četiri hektra sadi duglezija, vrsta brzorastućeg četinara.

„Najveći deo toga je drvo bukve i javora. Posadili smo malo i poljskog jasena, koji je vrsta koja uspeva na ovim visinama i na ovim terenima daje zadovoljavajuće rezultate. Negde oko sedam i po hiljida sadnica jasena smo ukupno posadili i zbog neke biološke stabilnosti uključujemo opet četinare, ali u nekom manjem procentu, negde do 20 odsto“, rekao je inženjer Vladimir Lazić iz Šumske uprave u Valjevu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Iskustvo šumarskih inženjera je da su mešovite šume otpornije.

Zbog toga je i na Maljenu, od Divčibara do Ravne gore, crnim borom i u manjoj meri bagremom pošumljeno 144 hektara. Za to je bilo potrebno 419.000 sadnica.

„U tom periodu smo imali peh. Pre tri godine na području Maljena došlo je do požara u letnjem periodu na površini od 112 hektara. Veći deo je bio na državnim šumama, 81 hektar, a 31 hektar u privatnim. Međutim, dobar deo šume je preživeo taj požar, tako da smo morali da saniramo samo 32 hektara, odnosno da ponovimo pošumljavanje na istom lokalitetu“, objašnjava inženjer Boško Vidić iz Šumske uprave u Valjevu.

Valjevske planine su prirodno stanište lišćara. Ipak, dvadesetih godina prošlog veka počela su prva veštačka pošumljavanja četinarima. Nastavljena su i posle Drugog svetskog rata zbog razvoja industrije celuloze.

Upravo te veštačke šume nisu odolele bolestima i promeni klime.

Autor: Slađana Vasiljević

Izvor: RTS