Koliko će nas do kraja veka koštati sve razornije poplave?

Sve su veći izgledi da ukoliko se ne ublaži porast nivoa mora, poplave u budućnosti mogu postati obimne i destuktivne u toj meri da bi mogle praviti štetu u vrednosti od 20 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda već do 2100. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatske promene i globalno zagrevanje utiču na porast nivoa mora i sve češće izazivaju sve ekstremnije poplave. Ekonomski gubici su, usled velike štete koju poplave naprave, veoma ozbiljni. Nedavno objavljena studija u časopisu „Science Reports“ o uticaju rastu nivoa mora izazvanog klimatskom krizom na ekonomiju pokazuje da bi do kraja veka svetska ekonomija zbog oštećenja imovina u poplavama mogla biti na gubitku od 14,2 biliona dolara.

Autori ove studije fokusirali su se na najekstremnije zabeležene oluje kako bi mogli dati, možda ne najoptimalniju procenu, ali se tako može napraviti model maskimalne površine izložene riziku od poplave.

Prema predviđanjima, gotovo 300 miliona ljudi bi do 2100. moglo biti izloženo povremenim epizodama poplava, i to na više od miliona kvadratnih kilometara obale. Najugroženija područja su: severoistočna obala Sjedinjenih Američkih Država, severozapad Evrope, dok je obala Azije ugrožena u predelu oko Benglaskog zaliva, zatim obalski deo Kine, Indonezija, a nije pošteđen ni severni deo Australije.

Foto-ilustracija: Pixabay

Već su ove godine pomenute oblasti borile sa poplavama: azijske zemlje su bile najviše pogođene – samo u Kini razornu moć poplava osetilo je 38 miliona ljudi, a u Indiji su uništile više hiljada sela i usmrtile više od 100 ljudi.

Problematično je što mnogi naučnici veruju da bi se i smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i dalje beležio porast nivoa mora. Ipak, predlažu i neke druge mere, osim redukovanje štetnih emisija, poput očuvanja mangrova i morskih trava koje pomažu u očuvanju nivoa vode. Kao krajnje sredstvo pominje se i preseljenje stanovnika sa obale, što bi predstavljalo skupo rešenje sa brojnim negativnim posledicama, jer bi bilo potrebno preseliti čitave populacije.

Jelena Cvetić