Koji energetski izvori su na raspolaganju Srbiji?

Vesti | Srbija | Goriva | Gas

Foto-ilustracija: Unsplash (Tian Kuan)

Jedna od tački Vašingtonskog sporazuma i ono na čemu godinama insistira Evropska unija jeste da Srbija obezbedi veću raznolikost energetskih izvora. Dalekovodima smo već povezani, ne samo sa okruženjem već i sa evropskim prenosnim sistemom. Čitavoj Evropi, već neko vreme, Amerika otvoreno nudi svoj tečni prirodni gas tzv. LNG u zamenu za ruski. Svet osvajaju obnovljivi izvori energije, a na njima se ubrzano radi i kod nas.

Balkanski tok, koji je u završnoj fazi, Srbiji otvara novi pravac snabdevanja gasom – pre svega, iz Rusije.

Računa se da će gas iz drugih izvora obezbediti interkonektor od Niša do Sofije na koji se nastavlja gasovod koji grade Bugarska i Grčka, a koji će biti i veza sa terminalom za LNG gas koji se priprema u luci u Aleksandropolisu. Projekat srpske deonice interkonektora je u završnoj fazi eksproprijacije.

„Na proleće 2021. godine mogli bismo da počnemo gradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad-Sofija i da ga završimo do 2022. godine. Na LNG terminalu u Aleksandropolisu, gde i počinje gradnja, Srbija je rezervisala 500 miliona kubnih metra i to je ono što smo mi procenili da nam je dovoljno iz tog pravca, bilo da je to LNG iz Amerike, Katra ili možda gas iz Rusije“, kaže direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

LNG gas je dobra opcija, ali je za evropske potrošače za sada preskup.

Kada je reč o struji, najbolji primer isplativog interkonektora je „Transbalkanski koridor“ koji će dalekovodima povezati Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Italiju.

Jadranski podmorski kabl već je u fukciji. U našoj zemlji završena je prva deonica tog koridora, a ceo posao biće gotov 2025. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joakim Honkasalo)

„Povezivanje sistema znači veću pouzdanost i sigurnost snabdevanja, što je najbitnije za nas, a znači i povezivanje i mogućnost efikasnog korišćenja obnovljivih izvora energije iz okolnih zemlja i iz naše zemlje“, navodi Nadica Stojanović, izvršni direktor za investicije i strategiju u AD Elektromreža Srbije.

Svet se okreće obnovljivoj energiji, ne samo da su ekološka alternativa uglju i nafti već im i finansijski konkurišu. Projekti vezani za zelene izvore energije sve su isplativiji i bez državnih subvencija.

„U odnosu na 2010. godinu vidimo da je trošak investicija po instaliranom megavatu za solarne elektrane umanjen  za čak 70 odsto, kod vetroelektrana je to čak 30 odsto, dok se kod tradicionalnih izvora taj trošak praktično nije promenio. Dolazak Američke razvojne agencije će svakako smanjiti trošak kapitala i doprineti većoj konkurenciji potecijalne podrške tim investicijama“, ističe Miloš Mladenović, izvršni direktor berze električne energije SEEPEX.

Ka novim obnovljivim izvorima električne i toplotne energije stremi čitav Balkan, a nedavni dogovori u Vašingtonu obećavaju dolazak američkih investitora koji su već najavili prva ulagnja u solarna postrojenja.

Izvor: RTS