Gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić izjavio je juče, 1. decembra, da je Grad Beograd konkurisao za titulu „Zelena prestonica Evrope 2022. godine”, s ciljem da se poboljša opšti kvalitet života u srpskoj prestonici. Radojičić je o borbi za zdraviji i čistiji grad i putu ka Zelenoj prestonici Evrope govorio za dnevni list „Politika” zajedno sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem.
On je istakao da će se na proleće sledeće godine znati gradovi finalisti, a u junu 2020. biće poznat pobednik. Sa tom titulom ili bez nje do 2022, uveren je Radojičić, saobraćaj u Beogradu biće modernizovan, postavljena reciklažna ostrva, deponija Vinča sanirana, a zelene površine uvećane.
Pročitajte još:
„Koncept „zelena prestonica” ne odnosi se samo na ozelenjavanje grada, već na ispunjavanje evropskih kriterijuma u oblastima kao što su kvalitet vode, vazduha, nivo buke, upotreba zemljišta, održiva urbana mobilnost, prilagođavanje na klimatske promene, upravljanje otpadom, eko-inovacije. Intenzivno radimo na tome da se okrenemo zelenoj hijerarhiji u saobraćaju, odnosno da prednost dajemo biciklistima i javnom prevozu. Proširili smo pešačke zone u centralnom delu, uveli „vrabac servis” kao ekološko prevozno sredstvo, a uvešćemo i sistem javnih bicikala“, naveo je gradonačelnik.
Od februara, kako je najavio, stupa na snagu Plan održive urbane mobilnosti, koji podrazumeva da svaka saobraćajnica, gde bezbednost to dozvoljava, sadrži biciklističku stazu.
„Imamo 100 kilometara tih staza, a plan je da u naredne četiri godine izgradimo još 120 kilometara. Plan urbane mobilnosti garantuje i da će se vreme provedeno u saobraćaju smanjiti tako što će se sinhronizovati zeleni talasi“, ukazuje Radojičić i dodaje da je cilj da se građani više opredeljuju za pešačenje, biciklizam i javni transport.
Nabavkom novih autobusa do kraja godine, podsetio je Radojičić, 85 odsto voznog parka GSP-a biće sa motorima Euro 5 i Euro 6 standarda koji najmanje utiču na zagađenje vazduha. U 2020. godini opredeljena su sredstva za kupovinu još 100 zglobnih autobusa, 40 trolejbusa i 10 elektro-autobusa što će, kako napominje, doprineti da struktura autobuskog podsistema bude značajno unapređena kada je reč o emisiji izduvnih gasova.
„Kako bi beogradski vazduh bio zdraviji, plan je i da se nastavi sa gašenjem kotlarnica u objektima javne namene priključenjem na sistem daljinskog grejanja i sistem prirodnog gasa. U sistemu daljinskog grejanja je 65 odsto osnovnih i skoro 85 odsto srednjih škola, kao i oko 75 odsto vrtića. Od 2012. ugašeno je 17 kotlarnica u osnovnim i predškolskim ustanovama, a objekti su priključeni na daljinski sistem grejanja. Za sada su prioritet škole, a kasnije se planira da budu i domovi zdravlja i drugi javni objekti“, precizirao je gradonačelnik.
Kako bi ojačala pluća Beograda, plan je, prema njegovim rečima, da do 2025. godine, umesto sadašnjih 15 bude 25 odsto zelenih površina u urbanom delu grada.
„Da bismo postigli ovaj cilj, potrebno je 2,5 miliona sadnica. Pokrenuli smo više akcija u tom smeru. Istakao bih izazov „Drvo za Beograd”, koji sam objavio kako bi pozvao međunarodne organizacije i društveno odgovorna preduzeća da posade što više sadnica u Beogradu“, ukazao Radojičić.
Takođe, kako je naveo, jedan od prioriteta je i energetska efikasnost.
„Opštine će sada moći da sufinansiraju investiciono održavanje zgrada koje nisu spomenici kulture. Grad je do sada energetski sanirao samo javne zgrade, a sada će sa opštinama i stanarima učestvovati u uređenju fasada i investicionom održavanju privatnih zgrada, poput zamene stolarija, popravke krovova, liftova“, najavio je prvi čovek prestonice.
Najveći izazov Beograd očekuje kada je reč o otpadnim vodama i upravljanju otpadom, jer trećina Beograda nema ono osnovno – kanalizaciju, istakao je Radojičić.
On je podvukao da će se za ostvarenje vizije Beograda, kao zdravog i zelenog grada, srpska prestonica oslanjati na iskustva Ljubljane, kao i da je sa tamošnjim gradonačelnikom Zoranom Jankovićem potpisao pismo o saradnji i prenošenju znanja.
„U ovom trenutku je najvažnije da je Beograd ušao u ceo proces i da nas on pokrene da uradimo značajne i konkretne stvari za naš grad. Već naredne godine u okviru ovog takmičenja imaćemo niz aktivnosti posvećenih zaštiti životne sredine. Sam proces prijave, koji nije bio lak, omogućiće da nam da pratimo koliko smo postigli, a od velikog značaja biće i smernice koje ćemo dobiti od evropskih eminentnih stručnjaka“, zaključio je gradonačelnik Beograda.
Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković istakao je za „Politiku” da se raduje da je Beograd ušao u trku za laskavu titulu zelene prestonice, jer je kvalitet života na prvom mestu.
Izvor: Grad Beograd
