Koja mesta na svetu nisu pogođena nestašicom hiruških maski?

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto: Oceans Asia (Naomi Brannan)

Imamo informaciju gde trenutno ne vlada nestašica hiruških maski – na azijskim plažama.

Koronavirus je stavio živote mnogih ljudi „na čekanje“, zatvaraju se restorani, aerodromi i obrazovne ustanove, obustavlja se industrijska proizvodnja i čitav svet je nalik ogromnoj staklenoj posudi za hemijske eksperimente u kojoj svakog časa možete da zakačite KOVID-19 (ili nam se makar na taj način predstavlja).

Globalna populacija trenutno broji 7,8 milijardi ljudi. Ako svako od nas na dnevnom nivou iskoristi po dve maske i dva para rukavica za jednokratnu upotrebu, količine otpada s kojima ćemo se suočiti po okončanju ove zdravstvene krize unapred zvuče zabrinjavajuće.

Hiruške maske – za nas zaštita, za našu planetu još jedna opasnost

Foto: Oceans Asia (Naomi Brannan)

Tokom skorašnjeg čišćenja plaža na ostrvima Soko u Aziji, učesnici akcije u organizaciji Oceans Asia su među ostalim smećem primetili značajan broj maski. Njihov broj je u prošlosti bio zanemarljiv, tvrde aktivisti za zaštitu životne sredine. Oni su u februaru na obali, dužine 100 metara, pronašli 100 maski. Za sada akcije čišćenja smatraju jedinim rešenjem.

Većina stanovnika obližnjeg Hong Konga, oko 7,4 miliona njih, koristili su ih kao vid zaštite od virusa kojim je, prema poslednjim podacima, zaraženo 386 osoba, a umrlo četvoro. U narednom periodu očekuju se novi nanosi kako u očišćenom području, tako i u drugim.

Gustina naseljenosti ovog grada uzrokuje usložnjavanje problema upravljanja otpadom na njegovoj teritoriji. Neefikasan sistem reciklaže rezultuje time da čak 70 odsto đubreta završi na deponijama.

Maske se prave od plastičnog polipropilena koji nije biorazgradiv. Ogromna količina se ne odlaže na odgovarajuć način, posledično završavajući u ruralnim oblastima ili moru. Životinje ih, kao i ostale predmete od plastike, pomešaju sa hranom. Povrh toga, nehigijensko bacanje maski izaziva i zabrinutost oko širenja mikroba.

Svake godine čovečanstvo odbaci više od 300 miliona tona plastike, od čega 8 miliona tona pronađe put do vodnih resursa.

Jelena Kozbašić