Koja je cena koju na godišnjem nivou plaćamo zbog zagađenja okeana plastikom?

Sudeći prema najnovijim naučnim saznanjima, zagađenje plastikom svake godine našoj planeti nanese štetu u iznosu višem od 2 milijarde evra, a u proračun su uračunati i tzv. izgubljeni resursi. Istraživači upozoravaju da smo potcenili „cenu“ plastike, tj. njenu finansijsku štetnost po Zemlju.

Foto-ilustracija: Pixabay

Morski ekosistemi u značajnoj meri doprinose bogatstvu života na našoj planeti. Ne samo da nam voda „pruža“ izvor hrane i predstavlja skladište ugljenika te na taj način neutrališe razoran efekat klimatskih promena, već nam obezbeđuje i „kulturne benificije“ u vidu prilika za rekreaciju i  duhovno opuštanje, tvrde stručnjaci. Iz ovog razloga svaka smetnja njihovom normalnom funkcionisanju može da se odrazi negativno na kvalitet ljudskog blagostanja i da nam naruši sigurnost hrane, prihode u različitim sektorima i zdravlje. Jedna od pomenutih smetnji je i plastični otpad.

U okeane na godišnjem nivou odbacimo u proseku 8 miliona tona plastike. Veruje se da samo jedna tona ove vrste smeća smanji vrednost čovekovog okruženja za oko 30 hiljada evra.

Predvodnica prve studije o uticaju plastike iz okeana na društvo i ekonomiju je bila laboratorija za morski svet u Plimutu. Nikola Bomon, ekonomistkinja životne sredine, je naglasila da je njihova računica prvi korak u cenovnom određenju plastike. „Svesni smo da nam predstoji rad na usavršavanju proračuna, ali smo ubeđeni da se čak i brojke do kojih smo došli nalaze ispod stvarnih troškova plastike po čovečanstvo“, kazao je.

Zajedno sa ostalim autorima izveštaja, Bomon je skrenula pažnju da nisu uzeli u obzir direktne i indirektne posledice zagađenja na turizam, saobraćaj i ribolov.

Plastični otpad prodro je i u najdublju tačku okeana, na oko 11 hiljada metara. S obzirom na to da prelazi i više od 3 hiljade kilometara od „mesta porekla“ i da sa sobom nosi bakterije i alge, pored svih drugih loših efekata plastike na prirodu, ona je istovremeno i pretnja za širenje invazivnih vrsta i bolesti.

Bomon se nada da će otkrića njenog tima da nam pomognu da donosimo promišljenije odluke kada je reč o upravljanju smećem. „Reciklaža tone plastike košta nekoliko stotina nasuprot nekoliko hiljada koliko nas košta puštanje plastike u morske ekosisteme“, zaključila je.

Jelena Kozbašić