Ko je odgovoran za klimatske promene?

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto: pixabay

Kada govorimo o tome ko je odgovoran za štetu koja se pravi našoj životnoj sredini, za uništavanje resursa i istrebljenje vrsta uglavnom pomislimo da su glavni odgovorni lovokradice, kompanije koje krče šume ili pohlepni biznismeni. No, istina je zapravo da smo odgovorni svi, baš svi.

Isto to tvrdi i nova studija koja je objavljena u časopisu Nature Ecology and Evolution.
Mnogi ljudi i u razvijenim i u zemljama u razvitku imaju takve potrošačke navike da svojim postpucima i odabirima štete životnoj sredini od Amazona pa sve do Bornea. Na primer, uzgajivači palmi od kojih se dobija palmino ulje nastavljaju da krče šume jer je potražnja za proizvodima sa palminim uljem u konstantnom porastu. Ti proizvodi podrazumevaju raznu robu, od slatkiša pa sve do detrdženata. Ako se smanji potražnja za ovakvim proizvodima, smanjiće se i krčenje šuma.

„Identifikovanje žarišta ugroženog biodiverziteta pokazala se kao uspešna strategija,“ napisao je autor studije Danijel Moran sa Univerziteta u Norveškoj.

„Jedan od glavnih izazova konzervacije jeste ta na mnogim mestima industrije nastavljaju da eksploatišu resurse preko svake mere i zato u ova merenja moramo uključiti ne samo procene štete već i uticaj koji imaju potrebe potrošača na životnu sredinu.“

Ovaj naučnik je sa kolegom Keičiro Kanemotom iz Japana razvio novu metodu za određivanje pretnji po 6803 ugrožene vrste širom sveta. Oni u obzir uzimaju i „sile tržišta“. „Razumevanje funkcionisanja tržišta je ključno za efikasnu zaštitu,“ rekli su autori.

Oni su izradili mape pretnji i uz pomoću njih planiraju da smanje neodrživo korišćenje prirodnih staništa što će nam pomoći u tome da očuvamo biodiverzitet širom planete. „Povezivanje opservacija problema životne sredine i ekonomskih aktivnosti je prava inovacija u ovoj oblasti,“ rekao je Moran. „Kada se poveže uticaj na životnu sredinu koju određen lanac proizvodnje ima, onda je mnogo lakše da, ne samo proizvođači nego svi učesnici u tom lancu proizvodnje smanje štetu koju prave.“

Dakle, ono što vredi ponoviti jeste da smo najverovatnije i mi deo tog lanca proizvodnje koje indirektno doprinosi gubitku staništa mnogih ugoženih vrsta. Ono što je u našoj moći jeste da usvojimo održivije potrošačke navike i podržavamo proizvođače koji imaju niski ekološki otisak.

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times