Klimatski panel Srbije – Otpad i otpadne vode

Vesti | Srbija

3Nakon potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku, CEDEF je u subotu okupio sve faktore koji oblikuju i utiču na klimatsku politiku Srbije. Ključno pitanje postavljeno je: šta dalje? Ministarstvo, Agencije, Univerziteti, Lokalne samouprave, civilni sektor i mediji su izneli koje su praktično mere koje treba da se sprovedu u realizaciji Sporazuma. Očekuje se da će Srbija ratifikovati Pariski sporazum ubrzo i onda kreće težak posao primene predviđenih mera.

Državni sekretar za zaštitu životne sredine Dr Stana Božović je istakla da su značajni koraci već napravljeni do sada tako da je sektor zaštite životne sredine iz „crvenog“ prešao u „zelenu “ u fazi pripreme poglavlje dvadeset sedam za pristupanje Europskoj uniji. Ona je ukazala na značaj postizanja Sporazuma i navela da je Vlada Republike Srbije među prvih deset država sveta koja je dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte Sekretarijatu Okvirne konvencije o promeni klime i oni snose 9,8% do 2030. godine u odnosu na 1990. Srbija danas ima 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od čega 6 rade punim kapacitetom. U procesu pristupanja Srbije EU, Srbija će biti u obavezi da ima  320 operativnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji su u potpunosti usaglašeni sa standardima EU.

2Nj.E. Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji je takodje ukazala na značaj potpisivanja sporazuma u Njujorku i da sam datum nije slučajno izabran – 22. april je od 1970. Dan planete Zemlje, a upravo budućnost naše planete zavisi od primene Pariskog sporazuma. Svet treba da se raduje uspehu ove ceremonije potpisivanja, kao i usvajanju Sporazuma u decembru mesecu prošle godine nakon teških i dugih pregovora. Pariski sporazum će stupiti na snagu kada ga 55 % zemalja koje emituju 55 % svetske emisije gasa sa efektom staklene bašte, bude ratifikovalo.

Rad na ovom pitanju će za Francusko predsedništvo zadržati oznaku „hitno“. Ne sme se više da gubiti vreme, jer se klimatske promene ubrzavaju, a efekti se svakodnevno osećaju. Treba takođe, uporedo sa pravnim procedurama, održati ritam, kako bi svi ostali mobilisani, Vlade, civilna društva, svet privrede, i kako bi se što brže uspostavile efikasne mere energetske tranzicije.

Samo neke od posledica klimatskih promena su poplave, suše, toplotni talasi… Srbija je već osetila ove posledice i doživela ekstremne gubitke. Poplave u 2014. utiču na smanjenu proizvodnju električne energije za 40%, ostavljaju zagađene vodotokove i štetu veću od 1,5 mlrd evra. Štete u poljoprivredi od suša su 2012. bile veće od 2 mlrd dolara, smanjeni su prinosi, pojavio se aflatoksin u kukuruzu. Kao posledica toplotnih talasa 2007, povećao se broj smrtnih slučajeva u Beogradu.

Govornici na Konferenciji su bili: Dr Stana Božović, državni sekretar, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Nj.E. Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji, Filip Radović, direktor, Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Goran Trivan, sekretar, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Prof. dr  Ana B. Bovan, predsednik, CEDEF, Biljana Vraneš, diplomirani meteorolog, urednik u Informativnom programu RTS-a, Doc. dr Vladimir Đurđević, Meteorološki institut, Univerzitet u Beogradu, Prof. dr Branko Vasić, prodekan za saradnju sa privredom, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Vesna Vukajlović

www.cedeforum.org