Klimatske promene utiču na migracije šišmiševa

Vesti | Svet | Klimatske promene

Foto-ilustracija: Pixabay

Ptice nisu jedine koje se sele u toplija područja kada temperature u njihovom „prebivalištu“ padnu. Sele se i šišmiši, i to organizovani u jata od nekoliko milona jedinki.

Migracije meksičkih bezrepih slepih miševa iz Meksika u Teksas prate se radarima meteoroloških stanica. Meteorolozi istraživačkog instituta iz Ujedinjenog Kraljevstva, Filip Stefanijan i Šarlot Vejnrajt, proučavali su podatke prikupljene na taj način i, poređenjem trenutnih seoba sa onim s kraja prethodnog veka, otkrili da šišmiši u Teksas odlaze mnogo ranije. Rezultate njihovog istraživanja objavio je naučni časopis Global Change Biology.

Pre dvadeset dve godine, slepi miševi su se iz Meksika selili krajem marta, a sada polovinom istog meseca. Sadašnje migracije se, dakle, dešavaju otprilike dve nedelje ranije.

Pored toga, oko 3,5 odsto populacije ovih životinja se u zimu 2017. godine nije ni odselilo nazad u meksičke pećine. Pretpostavke Filipa Stefanijana su da klimatske promene utiču na prevremeni početak proleća. Ovo privlači insekte u Teksas gde postaju hrana šišmiševima koji su odlučili da ostanu. Zime postaju podnošljivije pa slepi miševi umesto da odlete u južnije krajeve odlučuju da ostanu u teksaškim granicama.

Očekuje se da će poremećeni obrazac migracija šišmiševa najgore posledice imati po njihov sistem razmnožavanja. U trudnoći ženke obično nose jedno mladunče, a hrane ih moljcima. Ukoliko se klimatske promene odraze na životni ciklus ovih insekata, slepi miševi će morati da pronađu drugi izvor hrane.

Meksički „bezrepaš“ nije usamljen slučaj roda šišmiševa čiji je migratorni period ometen promenom klime. Pipistrellus nathusii iz Ujedinjenog Kraljevstva, ženke na istoku Sjedinjenih Američkih Država i više vrsta prisutnih u Amazoniji u Brazilu takođe na svojim krilima osećaju efekte klimatskih promena.

Jelena Kozbašić