Klimatske promene ugrožavaju kafu?!

Vesti | Svet

Od 124 vrste divlje kafe, oko 60 odsto suočava se sa mogućnošću nestanka zbog globalnog zagrevanja i seče šuma.

Foto: pixabay.com

Neke buduće generacije možda neće biti u prilici da, poput nas danas, uživaju u jednom od najpopularnijih pića na svetu. Naime, kako je pokazala najnovija studija – objavljena u naučnim časopisima Science Advances i Global Change Biology – brojnim vrstama divlje kafe koje rastu u šumama Afrike, na Madagaskaru i na Mauricijusu preti ozbiljna mogućnost nestanka u narednim decenijama.

Divlju kafu ugrožavaju najviše klimatske promene, koje – zajedno sa masovnim sečenjem šuma – izazivaju sve češće i sve duže suše, dovode do gubitka njenog prirodnog staništa i doprinose širenju zaraza i pojavi štetočina koje napadaju ovu biljku. Zbog svega navedenog, Aron Dejvis – britanski botaničar i koautor pomenute studije – utvrdio je, zajedno sa svojim kolegama, da se od 124 vrste divlje kafe oko 60 odsto se suočava sa mogućnošću skorijeg nestanka.

Ovakva genetička raznovrsnost divljih vrsta bi mogla biti ključna za opstanak kafe u eri globalnog zagrevanja. „Među vrstama kafe kojima preti nestanak su i one koje imaju potencijal da budu iskorišćene za ukrštanje i razvoj kafa budućnosti, uključujući one otporne na bolesti i sposobne da izdrže pogoršanje klimatskih uslova„, smatra Dejvis.

Foto: pixabay

„Naposletku“, navodi on, „ove divlje kafe od velikog su značaja za milione uzgajivača širom sveta koji žive od nje, da ne spominjemo još veći broj onih koji početak svog dana ne mogu da zamisle bez kofeina.“

Od 124 divlje vrste, većina nije kultivisana niti se konzumira. Dva izuzetka su arabika (Coffea arabica) – najpopularnija vrsta kafe, koja se vekovima uzgaja u Istočnoj Africi – i robusta (Coffea canephora) – koja je prešla put od divlje vrste do jednog od najvažnijih artikala u poslednjih 100 godina.

Međutim, obe vrste pogođene su globalnim zagrevanjem: arabika je osetljiva na visoke temperature, dok robusti ne odgovara suvo zemljište.

To znači da će uzgajivači arabike u Etiopiji, na primer, uskoro morati da je uzgajaju u krajevima zemlje gde je klima oštrija i gde su temperature niže. Ovakav razvoj događaja stvara poljoprivrednicima veliki pritisak, kako zbog povećanja troškova usled suša i zaraza tako i zbog promenljivosti cena same robe.

Dejvis smatra da bi cene trebalo da budu veće, jer bi to pomoglo uzgajivačima koji su se u poslednje dve godine suočavali sa velikim gubicima.

„Uzgajivači kafe širom sveta su, u velikom broju slučajeva, stražari senzorne raznovrsnosti kultivisane kafe“, kaže on  i dodaje da ukoliko cene ostanu ovako niske duže vreme, neki uzgajivači će naposletku odustati i mi ćemo izgubiti veliki deo onoga što kafu čini posebnom.

Foto: pixabay

Pored povećanja cena kafe, jedan od načina da se reši problem sa svim ovim rizicima, a da budu zadovoljni i proizvođači i potrošači, jeste da se posegne za genetičkom raznovrsnošću divljih vrsta.

„Izvestan broj vrsta kafe ima osobine potrebne za rast u neodgovarajućim i suvljim uslovima“, kaže Dejvis.

Ali da bi takav projekat sa genetičkim ukrštanjem različitih sorti kafe uopšte bio moguć, neophodno je najpre sačuvati zrna divlje kafe u bankama semena, ili barem u šumama koje bi zaštitila država. Nažalost, za većinu vrsta to još uvek nije slučaj. Dejvis je sa saradnicima otkrio da se semena gotovo polovine svih divljih vrsta kafe ne čuvaju u bankama semena, a negde oko trećine se ne gaji u zaštićenim šumama.

U cilju procene rizika sa kojima se suočava divlja kafa, ovaj tim naučnika koristio je indeks razvijen od strane Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), međunarodne organizacije koja procenjuje pretnje biodiverzitetu. Uz pomoć tog indeksa, koji se pretežno koristi za dokumentovanje opasnosti koje prete velikim sisarima poput slonova ili nosoroga, utvrdili su da je divlja arabika naročito osetljiva na promene klimatskih uslova.

Ukoliko emisija gasova nastalih efektom staklene bašte nastavi da raste trenutnom brzinom, promenjeni klimatski uslovi mogli bi do kraja ovog veka da promene status divlje arabike na Crvenoj listi IUCN-a – od „skoro ugrožena“ do „nestala“.

Za Dejvisa i saradnike gubitak divljih vrsta od velikog je značaja ne samo za uzgajivače i konzumente kafe. Gubitak neke vrste takođe podrazumeva i manje hrane i manje skloništa u njenom ekosistemu. „I dok gubimo ove vrste kafe, pred nama je sve manje opcija“, navodi on. Rezultat je, prema njegovom mišljenju, svedena Zemlja.

„Naša planeta postaje sve manje raznolika, sve manje zanimljiva“, zaključuje Dejvis.

Izvor: elementarium.cpn.rs

Milisav Pajević