Klimatske promene – od prve konferencije do danas

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Artz)

Od kada su političari sveta počeli pregovore o klimi, plaća se „taksa“ za to: svet je jedan stepen topliji, a hiljadu milijardi tona leda se istopilo i nestalo.

Dok politički lideri govore o rešavanju problema klimatskih promena, čovečanstvo je izbacilo više gasova koji povećavaju toplotu, zagreva se i pretrpeo je stotine ekstremnih vremenskih nepogoda.

Požari su goreli, led se otopio i mora su porasla.

Prva diplomatska konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bila je u Rio de Žaneiru 1992. godine, a najnovija počinje danas u Madridu.

Evo šta se dogodilo sa Zemljom od tada:

Nivo ugljen-dioksida u vazduhu je skočio sa oko 358 delova na milion, na gotovo 412, prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu. To je porast od 15 odsto za 27 godina.

Godišnja emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva i industrije skočila je sa 6,06 milijardi metričkih tona ugljenika 1992. godine na 9,87 milijardi metričkih tona 2017. godine po organizaciji „Global Carbon Project“. To je povećanje od 63 odsto za 25 godina.

Prosečna temperatura u svetu je porasla za 0,57 stepeni Celzijusa za 27 godina, prenosi NOAA.

Od 1. januara 1993. godine, dogodile su se 212 vremenske nepogode, svrstane među katastrofe u Sjedinjenim Državama, od kojih je svaka koštala najmanje milijardu dolara, računajući i inflaciju. Ukupno su koštale 1.450 milijardi dolara i ubile više od 10.000 ljudi. To je u proseku 7,8 takvih katastrofa godišnje od 1993, dok ih je od 1980. do 1992. bilo 3,2 godišnje, prenosi NOAA.

Američki „Indeks klimatskih ekstrema“ skoro se udvostručio od 1992. do 2018. godine, po NOAA. Taj indeks uzima obuhvata velika odstupanja od uobičajene temperature, sušu i prateće pojave, veoma jake pljuskove, jače od uobičajenih.

Čak 9 od 10 najskupljih uragana koji su pogodili Sjedinjene Države (šteta prilagođena za inflaciju) dogodilo se od 1992, prenosi NOAA.

Izgorela površina u Sjedinjenim Državama se više nego udvostručila od petogodišnjeg proseka od 1.335.462 hektara (1,3 miliona) 1992. na 3.075.610 hektara (3,0 miliona) 2018. godine.

Prosečna godišnja pokrivenost Arktičkog mora ledom se smanjila sa 12,1 miliona kvadratnih kilometara 1992. godine, na 10,1 miliona kvadratnih kilometara 2019. godine, po Nacionalnom centru SAD-a za podatke o snegu i ledu. To je smanjenje od 17 odsto.

Foto-ilustracija: Unsplash (Roxanne Desgagnés)

Ledena ploča na Grenlandu izgubila je 5,2 hiljade milijardi tona (4,7 hiljada milijardi metričkih tona) leda od 1993. do 2018. godine, po studiji Zbornika Nacionalne akademije nauka SAD.

Ledena ploča na kopnu Antarktika izgubila je 3.000 milijarde tona (2,7 hiljada miljardi metričkih tona) leda od 1992. do 2017. godine, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Nature“.

Nivo mora u celom svetu se od 1992. u proseku podizao za 2,9 milimetara godišnje. To je ukupno 78,3 milimetara, prema NOAA.

Izvor: Zelena Srbija