Klimatske promene kao temeljni izazov našeg doba

Intervju

Kancelarija delegacije EU

Kako bi jednog dana bila punopravna članica Evropske unije, Srbija bi trebalo da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama ove zajednice država. Jedna od oblasti na kojima bi trebalo da poradi je i životna sredina. Ko bi mogao da bude bolji sagovornik od Sema Fabricija, šefa Delegacije Evropske unije u našoj zemlji, o tome koliko smo  udaljeni od standarda koje bi trebalo da dosegnemo?

EP: Kada razgovaramo o ekologiji, nezaobilazno je pomenuti Poglavlje 27. Srpske vlasti predviđaju da bi ono trebalo da se otvori do kraja 2019. godine. Da li mislite da je ovo izvodljiv rok i zbog čega?

Sem Fabrici: Poglavlje 27 je složeno i zahteva mnogo vremena i posvećenosti brojnih stručnjaka, što nacionalnih, što međunarodnih, kako bi bilo pripremljeno. Evropska unija snažno podržava pripreme Srbije. U ovoj fazi, Srbija je prošlog decembra podnela Pregovaračku poziciju Evropskoj komisiji, koja će uskoro izneti svoje komentare na revidirani nacrt. Pripremni rad se obavlja na tehničkom nivou, ali je sastavni deo neophodne pripreme. Kada se rad na pregovaračkoj poziciji okonča, predstoji rasprava na temu poglavlja sa zemljama-članicama koje će naposletku da odluče da li će ono da bude otvoreno.

EP: Koja je, prema vašem mišljenju, naša najslabija tačka u zaštiti životne sredine? Koje propise će biti najteže primeniti?

Sem Fabrici: Zaštita životne sredine bi trebalo da postane nova paradigma za funkcionisanje društava i ekonomija. Klimatske promene se odigravaju. Postale su jedan od temeljnih izazova našeg doba: suša, erozija tla, ekstremni vremenski uslovi i porast nivoa mora, nažalost, postaju novo redovno stanje. Evropska unija je odlučila da napusti ukorenjeni poslovni model. Energetska efikasnost, upotreba obnovljive energije, smanjenje emisija ugljen-dioksida tretmani za čistu vodu i vazduh, cirkularna ekonomija… Sve ovo predstavlja deo ogromne kombinacije politika koju je Evropska unija, tokom prethodne dve decenije, kreirala i implementirala kako bi očuvala životnu sredinu, ustrojila održiviju ekonomiju i ublažila i sprečila klimatske promene. Proces nije bio ni lak ni kratkotrajan, ali životna sredina je postala glavna politika u okviru koje je na održiv način pronađena odgovarajuća ravnoteža između ekonomskog rasta i zaštite klime u održivom pravcu. Podaci pokazuju da je ekonomija Evropske unije nastavila da raste dok su se, s druge strane, emisije ugljen-dioksida prepolovile i da je zelena ekonomija jedan od najbrže rastućih sektora. Pozitivni rezultati su Evropskoj uniji dali potreban ugled kako bi predvodila klimatske pregovore na globalnom nivou koji su uspešno zaključeni 2015. godine, usvajanjem ugovora u Parizu pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Srbija kao država-kandidat mora da nastavi da radi naporno kako bi usmerila svoje unutrašnje zakonodavstvo i model ekonomskog razvoja u ovom pravcu kao prioritetnom. Zaštita životne sredine više nije politička opcija, već neposredna i stvarna odgovornost za blagostanje građana i nova prilika za održiv ekonomski rast.

Foto: Kancelarija delegacije EU

EP: Šef ste Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji već gotovo dve godine. Da li ste primetili određeni napredak u zaštiti životne sredine?

Sem Fabrici: U svom izveštaju za 2018. godinu ocenili smo da je Srbija dostigla određeni nivo priprema i napravila izvestan pomak u usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, planiranju i implementaciji. Predložili smo niz ključnih akcija za napredak u pomenutoj oblasti: uspostavljanje novog finansijskog instrumenta – Zelenog fonda, jačanje procene uticaja u ekstraktivnoj industriji, usvajanje nacionalne strategije za kvalitet vazduha, poboljšanje implementacije upravljanja otpadom, naglašavanje tretmana kanalizacije za kvalitet vode, usaglašavanje zakonodavstva za industrijsko zagađenje. Evropska unija, kroz nepovratne grantove, podržava brojne projekte koji istovremeno unapređuju život građana i na duge staze, na održiv način, štite životnu sredinu. Poslednjih meseci sam imao zadovoljstvo da prisustvujem otvaranju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raški i Šapcu koja je finansirala Evropska unija. Izgradnja niškog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi trebalo da počne uskoro, a postrojenja su predviđena i za Kraljevo, Brus i Blace. Pre dve nedelje prisustvovao sam otvaranju grant projekta Evropske unije, vrednog 9,2 miliona evra, za odsumporavanje u termoelektrani Tesla u Obrenovcu. U periodu od 2000. do 2018. godine Evropska unija je dodelila Srbiji 400 miliona evra za zaštitu životne sredine i klimatsku akciju, uključujući i 166 miliona za izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže, što je čini najvećim donatorom Srbije i u ovoj oblasti.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.