Kiše u Australiji – spas ili dodatna opasnost za kontinent u plamenu?

Vatrena stihija hara Australijom već četiri meseca unazad. Šteta naneta ljudima, životinjskom i biljnom svetu, zemljištu, vodi i vazduhu je već sada nesaglediva, a sumorne prilike prete da se nastave.

Foto: Twitter (screenshot)

Desetine šumskih požara su zahvatile savezne države, što je rezultovalo evakuacijom stanovnika i turista. Situacija je najozbiljnija u Južnom Novom Velsu.

Hiljade Australijanaca je bilo primorano da napusti svoje domove pred Novu godinu, a mnogi unapred uplaćeni praznični aranžmani su propali. Najmanje 24 osobe je poginulo. Vatra je uništila više od 2.000 kuća.

Iako su skorašnja oluja i prateći pljuskovi doneli određenu dozu olakšanja za vatrogasce, istovremeno su im i uterali strah u kosti zbog toga mogućnosti da potencijalni udari groma izazovu nove požare po povratku vrelog i vetrovitog vremena. Jedan od pripadnika ruralne vatrogasne službe Šejn Ficsimons je objasnio da se to zna tek sutradan. „Gromovi mogu da tinjaju oko drveća i u korenskim sistemima i po nekoliko dana i da se ispolje tek u suvljim, toplijim vremenskim uslovima“, kazao je i dodao da su spremni za njihovu moguću pojavu.

Foto: Twitter (screenshot)

Pored neuobičajeno visokih temperatura i jakih vetrova, pojedina poprišta – i zgarišta – se pripisuju i ljudskim aktivnostima i nemaru. Policija je samo u pomenutom Južnom Novom Velsu pokrenula odgovarajuće pravne postupke protiv 183 lica, od kojih je 40 njih maloletno. Pedeset troje je dobilo upozorenja ili krivične prijave usled nepoštovanja potpune zabrane paljenja vatre, a četrdeset sedmoro ih je optuženo za bacanje zapaljenje cigarete ili šibice na tlo.

U požarima je bez života ostalo više od 1.000.000 životinja.

Australijska ministarka životne sredine Suzan Lej tvrdi da je u pogođenom području Južnog Novog Velsa nastradalo 30 odsto tamošnjih koala, odnosno oko 8.400 jedinki.

Foto: Twitter (screenshot)

Širom zemlje na terenu su i brojni aktivisti za zaštitu životinja koji nastoje da što više njih spasu vatrene stihije i da ih zbrinu. Posebno izražen problem predstavlja dehidratacija s obzirom na to da se Australijanci, zbog dugotrajnih, intenzivnih suša prouzrokovanih temperaturnim skokom, već duže vreme suočavaju sa nestašicom vode za piće, ali i razmišljanje unapred o tome gde će da ih vrate ako su njihova staništa – nestala.

Ostrvo kengura, smešteno pored južne obale kontinenta, je nadaleko čuveno po svojoj netaknutoj divljini. Požari su, međutim, „protutnjali“ kroz čak trećinu njegove površine. Ekolozi su procenili da je sa ostrva zbrisano oko 25.000 koala, kao i da su nemili događaji prepolovili populaciju torbara na ostrvu.

Foto: Twitter (screenshot)

Prema satelitskim snimcima Američke agencije za istraživanje kosmosa (NASA), broj aktivnih požara se u poslednjih sedam dana drastično smanjio. Ipak, čak i oni ugašeni su za sobom ostavili nezamislive negativne posledice po čitav kontinent. Od septembra 2019. do januara 2020. godine, vatra je spalila više od 58.000 km2 zemljišta, uključujući nacionalne parkove, šume i žbunje. Poređenja radi, u avgustu je izgorelo 25.000 km2 teritorije pod amazonskim prašumama.

Novonastale okolnosti dodatno su produbile krizu vodosnabdevanja, a povrh svega toga, u pojedinim delovima kontinenta obavijenim crnim gustim dimom, izmereni nivo zagađenosti vazduha bio je 10 puta viši u odnosu na opasne vrednosti štetnih materija.

Jelena Kozbašić